JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA U OBLASTI ŽELEZNIH RUDA

U toku poslednjih godina svedoci smo velikog razvoja crne metalurgije. Proizvodnja gvožđa i čelika iz godine u godinu se povećava da bi mogla da zadovolji sve veće potrebe metaloprerađivačke industrije.

Metalurški kapaciteti se proširuju ili se grade novi u svim industrijski razvijenim zemljama i to kako u onim sa razvijenom sirovinskom bazom tako i u onima koje svoje kapacitete oslanjaju na uvoz ruda iz drugih zemalja.

Naša zemlja takođe proširuje metalurške kapacitete, a u izgradnji su i nove željezare koje treba da podmire zahteve metaloprerađivačke industrije i brodogradnje.

U narednom periodu od 1971. do 1975. godine može se očekivati da će potreba za proizvodima crne metalurgije biti znatno veća, pa u vezi sa tim mora se u navedenom periodu raditi i na proširenju sirovinske baze i to kako otvaranjem novih rudišta sa rudom bogatijeg sadržaja tako i korišćenjem ležišta sa siroma-– šnijom rudom.

Da bi se mogle koristiti i rude sa nižim sadržajem Fe, moraju se graditi i postrojenja za pripremu ruda kako bi se dobili koncentrati sa većim sadržajem Fe i manjim učešćem jalovine.

Osnovni faktori koji karakterišu kvalitet rude, sintera ili peleta su: fizičke, hemijske i metalurške osobine, kao i mineraloški sastav.

Ovi faktori su od veoma važnog značaja i to kako za izbor postupka pripreme Žželezne rude tako i za metaluršku preradu. ;

Fizičke osobine obuhvataju: poroznost, propustljivost gasova, zrnovitost, sadržaj vlage, zapreminske mase, i čvrstoće okrupljene rude na udar.

Metalurške osobine obuhvataju: reduktivnost, tačku topljenja, promenu na temperaturama itd.

Hemijski sastav predstavlja: sadržaj korisnih i štetnih komponenata (na primer Fe, Mn, Ni, V, Cr, Ti, Co, S, P, As, Zn, Pb, Cu, CaO, MgO, SiO», ALO, TiO> itd.).

Mineraloški sastav predstavlja: tip orudnjenja, veličine uključaka pojedinih minerala u rudi, karakter njihove veze, strukturne i teksturne osobine, količine i raspored rudnih minerala, veličina i raspored zrna (od posebnog značaja za postupak usitnjavanja).

Za određivanje kvaliteta železnih ruda postoje više raznih metoda koje su različito primenjivane, pa je dolazilo do vrlo čestih nesporazuma i komplikacija u odnosima proizvođača i potrošača, a i do neprocenjivih gubitaka, kako zbog neprimenjivanih adekvatnih metoda tako i zbog subjektivnih faktora. Da bi se došlo do jednoobraznog utvrđivanja kvaliteta, mnoge zemlje, među kojima i.naša, donele su nacionalne standarde koji obuhvataju jedinstvene metode za utvrđivanje kvaliteta železnih ruda ı aglomerata.

S obzirom da se železne rude pojavljuju u milionskim količinama i na međunarodnom tržištu, Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO obrazovala je Tehnički komitet za železne rude ISO/TC 102.

Rad Tehničkog komiteta ISO/TC 102 odvija se preko dva potkomiteta i dve radne grupe i to:

— Potkomitet ISO/TC 102/SC 1: uzimanje i obrada uzoraka železnih ruda peleta i aglomerata, — Potkomitet ISO/TC 102/SC 2: metode hemijskih ispitivanja železnih ruda,

— Radna grupa ISO/TC 102/WG 1: fizikalna ispitivanja železnih ruda,

— Radna grupa ISO/TC 102/WG 2: određivanje veličine i rasporeda zrna.

Da bi se imao uvid o tome šta je do sada urađeno u oblasti standardizacije železnih ruda prikazuju se pregledi JUS-standarda i još nekih zemalja kod kojih je standardizacija u ovoj oblasti razvijena, kao i pregled dokumenata koje obrađuje Tehnički komitet za železne rude Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO/TC 102.