JUS standardizacija

·STANDARDIZACIJA | 205 e O NE SS O aaa O ae e aaa ao a O O a m O O n mn a m du —.L WruL O 400 zacije je počela da se stvara sama od sebe u obliku govornog i pisanog jezika, principa morala, načina ode-

vanja i navika, što je sa povećanjem potreba civilizacije u razvoju postalo kodeks ponašanja. Tako su postali sistemi mera, načini kontrole, usvajanje jednoobraznih metoda građenja, transporta, odbrane itd.

4. Počeci standardizacije datiraju od prastarih vremena, kada su Ptolomej, Cezar ili čak i Monpgoli iz Indije i drugi pokušavali da stvore standard. Međutim, svi oni su samo delimično uspeli i samo u ograničenoj oblasti primene i za kratki period trajanja. Njihovi napori su se nastavljali do prvih godina industrijalizacije u takozvanim civilizovanim zemljama, uostalom bez naročitog uspeha, ako se uzmu u obzir različiti sistemi mera koji su na snazi i danas u svetu. Svaka zemlja, praktički, imala je SVOJ sopstveni sistem mera.

3. Metrički sistem koji je kasnije postao međunarodni sistem mera (ST) je nastao još za vreme francuske revolucije. Ovaj sistem je omogućio da se merenje bazirano na umetničkoj praksi zameni merenjem na naučnoj osnovi. Tako su, manje-više, precizni standardi za alate, jedinice mera i sredstva tehničke komunikacije — nezavisno od ljudskih osećanja i individualne interpretacije — mogli da prošire svoj uticaj na što je moguće racionalniji način.

6. Prema tome, kako su potrebe čoveka rasle, aktivnost standardizacije se sve više razvijala. Sa uvođenjem serijske proizvodnje stvorena je fundamentalna izmena standardizzcije, i s obzirom na njenu sistematsku primenu ona je uticala, sa svoje strane, na razvitak proizvodnje. Standardizacija je na taj način postala važan faktor u stvaranju reda, otklanjanju sporova i stvaranju neophodnih uslova u kooperaciji između raznih grana proizvodnje, pa čak između potpuno različitih vrsta industrije.

7. Danas, čovečanstvo živi u veku intenzivnog industrijskog razvoja, veku atomske nauke, elektronike, automatizacije i korišćenja nuklearne energije. Sve ovo zahteva da standardi budu sve više zasnovani na nauci i da budu zajednički za sve zemlje, kako bi naučna i tehnička istraživanja i dostignuća mogla da doprinesu dobrobiti čovečanstva.

Privredni regulator

8. Postupci prerade sirovog materijala u gotove proizvode pojavili su se sa razvitkom nauke i tehnike. Međutim, proizvodnja nije svrha sama sebi. Proizvod mora da zadovolji izvesnim zahtevima „primene. Standardizacija je ta koja čini vezu između proizvodnje i potrošnje, i omogućuje da se one. međusobno prilagode.

9. Prelazak od proizvodnje ka potrošnji ne dešava se samo u završnoj fazi primene već i u izvesnom broju intermedijarnih faza, kako u industriji tako i u trgovini. Razvoj industrije u svim zemljama karakteriše se odgovarajućim porastom međuzavisnosti različitih sektora proizvodnje. Svi moraju voditi računa jedan o drugome pri nabavci sirovina, aparata, komponenata i ponekad i pri pružanju usluga, a svaki pojedinac, kad na njega dođe red, mora da pruža drugima slične mogućnosti. Kompleksni odnosi koji iz ovoga proizilaze moći će se održati samo ako se stvori odgovarajuće razumevanje u mnogobrojnim kontaktima, kada proizvodi prelaze iz ruke u ruku, bilo da se to dešava u Jednoj istoj fabrici ili iz jedne u drugu fabriku, ili iz magacina do privatnika ili, od jedne zemlje do druge. Osnovna uloga standardizacije je da olakša kretanje proizvoda u ovim prelaznim fazama.

10. Pored toga što standardi na ovaj način doprinose razvitku privrede i industrijske razmene, oni čuvaju napore proizvodnje reducirzjući nepotrebne vrste, osiguravajući izmenljivost i omogućavajući proizvodnju u seriji. Standardizacija na taj način vodi ka boljem korišćenju čoveka i materijalnih izvora od strane Jedne zajednice ili države.

Raznovrsna kao život

PI Oblast aktivnosti standardizacije najbolje je prikazana na prostornom dijagramu, čije tri koordinatne ose predstavljaju: »oblast«, »aspekt« i »nivo«.

a) OBLAST — Predmet standardizacije je izučavanje materijalnih elemenata, apstraktnih pojmova, propisanih simbola, itd., koji su podesni za standardizovanje, kao što su vijci i navrtke, podešavanja-reglaža, grafički simboli. P Grupa srodnih pitanja koja čine deo bilo koje grane privredne ili kulturne aktivnosti, smatra se oblašću standardizacije. Ove grupe se mogu obrazovati na različite načine, zavisno od osnovnih principa kojima se treba rukovoditi i od opsega pojedinih oblasti. Evo nekoliko primera oblasti standardizacije:

Inženjering Tekstil Transport Hemija Naselja /zgradarstvo Industrija Namirnice Trgovina Poljoprivreda N.uka

Šumarstvo Prosveta