JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA — POKAZATELJ RAZVIJENOSTI PROIZVODNJE |

— Prikaz stvorenog fonda standarda iz šumarstva i drvne industrije

Standardizacija u nckoj zemlji, a posebno u nekoj oblasti privrede, siguran je pokazatelj realnog dostignuća, a kroz realnost donetih standarda i uporedni pckazatelj mesta te grane i privrede u svetu. Interni standardi preduzeća pak, dokaz su prihvatanja standardizacije od privrede a time i njen viši stupanj razvijenosti. Činjenice da privreda zahteva standardizaciju, da često aplicira i kroz svoje interne standarde, ukazuje da je ista prevalila period uhodavanja i da se nalazi na višem stupnju razvoja tehnologije i orga– nizovanosti.

Navedene istine dokazane u svetu želimo da osvetlimo ovim prikazom kroz osvrt na stvoreni fond standarda iz ob'a;ti šumarstva i drvne industrije u periodu 1954. do 1969. godine, zaključno. Ističući činjenicu da su ove grane bile izrazito značajne u posleratnom periodu, da su iste posebno u neto deviznom efektu u izvozu daleko najpozitivnije od svih grana — izvoznika, važan je i njihov razvoj. Ove grane su relativno nerazvijene kod nas sa stanovišta evrcp-ke razvijenosti i pored značajnog šumskog fonda. Vrednost šumskog fonda u budućem razvoju Evrope je značajan s obzirom na ukupnu rastuću deficitarnost u drvetu. Ovo daje i dalju perspektivu ovim granama te njihov razvoj ima realne uslove.

Radi značajnog izvoza i pre II svetskog rata postojale su Uzanse za promet drvetom, a posebno za rezanu građu, kao tada glavnog izvoznog artikla ovih grana. Razvojem finalnije prerade drveta kod nas postavljali su se novi, drukč.ji zahtevi iz standardizacije za ove oblasti. Iz potreba, pretežno izazvanih sa spoljnih trž.šta, standardizacija za ove privredne grane sve više dobija zahteve, u poslednje vreme, izazvane logikom razvoja novih tehnoloških postupaka nastajalih sve većom finalizacijom prerade drveta. Mada ovi zahtevi možda brojno nisu veliki, kvalitetno su drukčiji. Sve više u donošenju standarda utiču faktori organizovanije proizvodnje i domaćeg trž šta i potrebe da se stvore kriterijumi u sve raznolikijoj proizvodnji. Tako standardi prestaju da budu prcp:si doneti od organa, već daleko više normativi organizova– nosti i sređenosti jedne privrede na v:šem stupnju razvcja, sa daleko rafiniranijim zahtevima.

Posmatrajući razvoj donošenja standarda u periodu 1954—1969. godine po osnovnim grupama, ujedno pratimo i razvoj ovih grana. |

Iz pregleda se vidi da je na početku u sadržaju obrade standarda dominiralo donošenje standarda za drvenu ambalažu, primarnu preradu drveta i pletarske proizvode. U drugom periodu, od 1960. godine, sve više raste broj standarda iz osnovnih grupa koje su viši stepen prerade kao:

— stolarski proizvodi, — tehnološki postupci, a takođe i sve više standardi iz područja ispitivanja proizvoda i projektovanja u šumarstvu.

Sve navedeno postepeno, možda ne dovoljno masovno, ali vrlo karakteristično menja i odnose korisnika standarda, što je posebno značajno. Ranije su privrednici u standardima uglavnom gledali neku obavezu, nešto kao zakonski propis i delatnošću inspekcije bili povezani sa standardima. Danas, proizvođači bivaju sve veći kritičari, nalogodavci i probirači standarda, te time iniciraju i usmeravaju razvoj i usavršavanje standardizacije. Ovo sigurno pokazuje da smo ušli u fazu kada privreda sa višeg nivoa razvoja, drukčije posmatra sebe i svoju integralnu povezanost, ı kroz standarde uviđa put za racionalizaci iju i stvaranje širih osnova za internacionalno sporazumevanje.

Zaključno sa 1969. godinom, stvoren je fond od 442 standarda iz oblasti Šumarstva i drvne industrije. · Njihova aktuelnost i korišćenje odraz su odnosa i stanja u ovim granama. Ovaj odraz su i neke nesređenosti u standardima kao problematika koja postoji između šumarstva i prerade drveta: standardi za rezanu građu su obavezni a za trupce za rezanje nisu.

U proizvodnji i izvozu bukove rezane građe, na primer, naša zemlja je jedan od značajnih faktora čak u svetskim razmerama. Radi navedenog, standardi su ovde čvrsti i moraju da budu takvi. Sa druge strane, sirovina za ovu proizvodnju nema obavezne standarde, te na ovoj relaciji ima. još mnogo objektivnih problema.