JUS standardizacija
_ STANDARDIZACIJA I KVALITET DOMACIH SASTAVNIH ELEKTRONSKIH DELOVA
U okviru mnogobrojnih potreba za donošenjem nekog standarda ističe se ı namera da se definiše kvalitet određenog proizvoda.
Kvalitet, kao termin, koristi se veoma široko. U standardizaciji tehničkih proizvoda, međutim, ovaj termin dobija sve određeniji smisao, koji se postepeno sve više sužava sa napretkom rada na standardizaciji. Naime, danas bi se u velikom broju slučajeva moglo reći da je kvalitetno ono što odgovara propisanim standardima. Drugim rečima, današnji razvoj tehnike uslovljava neprekidnu spregu između neposrednog, rada na razvoju i rada na standardizaciji.
Elektronika, mlađa grana elektrotehnike, prihvatila je, u okviru organizacije IEC, ovu korisnu praksu Još u svom nastajanju. Posebno je razvoj sastavnih delova elektronike usko vezan sa radom na donošenju standarda. Postoji za to više razloga. Osnovni razlog leži u potrebi da se sastavni delovi, čija Je namena ugradnja, mogu ugraditi u što više odgovarajućih uređaja.
Kvalitet većine naših domaćih sastavnih elektronskih delova popravljao se služeći se TEC preporukama kao putokazom. Činjenica je da je nivo proizvodnje u našoj elektronskoj industriji donekle zaostao za nivoom u svetskoj elektronskoj industriji. To je slučaj i sa sastavnim delovima. Zbog toga, IEC preporuka iz te oblasti ne služi našoj industriji samo kao »osnovni podatak koji je rezultat kolektivno usaglašenog izbora u cilju da posluži kao osnova sporazumevanja za rešenje problema koji se postavljaju«, nego i kao izvor podataka o najsavremenijem načinu ispitivanja koja se mogu iskoristiti kako za proveru kvaliteta gotovog proizvoda, tako, vrlo često, ı za kontrolu samog proizvodnog procesa izrade.
Sastavni elektronski delovi moraju da imaju veću potrebu usaglašavanja standarda na međunarodnom planu Još iz jednog razloga. Radi se o veličini eckonomične serije proizvodnje ı mogućnosti plasmana na domaćem tržištu. Današnji optimalno izrađeni automati, u pogledu kapaciteta, cene i kvaliteta rada, imaju kapacitet proizvodnje na nekoj od tehnoloških operacija od oko najmanje 3 do 7 hiljada komada na sat. Za prostije operacije taj kapacitet je i znatno veći. Optimalna je serija ona kod koje je iskorišćenje kapaciteta što veće ı na svakom automatu podjednako. To su, znači, serije koje ni u najpovoljnijem slučaju nisu manje od 50 hiljada komada dnevno. Domaća proizvodnja elektronskih uređaja, međutim, u retkim slučajevima može da apsorbuje tu količinu sastavnih delova. Zbog toga je nužna orijentacija na izvoz, a samim tim i na usaglašavanje sa međunarodnim standardima.
Prvi naši sastavni delovi rađeni su, naravno, da zadovolje domaće potrebe i nisu imali pretenzija na plasman u druge zemlje. Što se tiče kvaliteta, po našem mišljenju, o tome se praktično moglo govoriti tek od momenta kada se moglo konstatovati da proizvod ispunjava zahteve nekog standarda.
Prvi naši standardi iz ove oblasti, koji su počeli da izlaze pre desetak godina, najčešće su ispod naslova nosili primedbu: »Delimično je u skladu sa preporukom IEC«. Preporuke TEC su služile kao uzor, jer sopstvene metode za proveru karakteristika nisu postojale. Odstupanja od TEC su najčešće bila u tome što su dozvoljavane šire granice promena ı šire tolerancije karakteristika. Ovo iskustvo Je pokazalo da sui ovakvi standardi imali za kvalitet proizvoda veliki značaj; jer, proizvoditi sastavne delove čije će karakteristike ležati u definisanim granicama, makar i nešto širim, mnogo je teže nego proizvoditi delove sa karakteristikama koje varijaju od slučaja do slučaja. Standard je, dakle, navikavao proizvođače da proizvode, vodeći računa o standardnim dimenzijama i njihovim tolerancijama, o kvalitetu materijala za ugradnju, kontroli procesa i proveri karakteristika gotovog sastavnog dela.
Za proteklih desetak godina doneto je blizu 70 standarda iz ove oblasti.23) Novija izdanja nose primedbu: »U skladu je«, ili: »Najvećim delom Je u skladu sa preporukom ITEC<«. To govori da je sadašnji kvalitet naših sastavnih delova. bliži kvalitetu koji je usvojen kao standardan u međunarodnim okvirima.
Svakako da je to prvenstveno rezultat neposrednog rada naših stručnjaka iz proizvodnje i instituta na poboljšanju kvaliteta, kao i saradnje sa inostranim firmama, ali treba reći da je i rad na standardizaciji pomogao razjašnjavanju šta je kvalitetno, a šta nije, ı ubrzao poboljšavanje kvaliteta.
Dipl. ing. Đuka Lisica
1) STANDARDIZACIJA, Bilten Jugoslovenskog. zavoda za stanđardizaciju, br. 1, 1970, str. 24.
2) JUS—- KATALOG JUGOSLOVENSKIH STANDARDA 1970 — Jugoslovenski zavod za standardizaciju.
3) ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH STANDARDA. N-I-l-ELEKTRONIKA i TELEKOMUNIKACIJE Jugoslovenski zavod za standardizaciju.