JUS standardizacija
246 STANDARDIZACIJA
-—_-— —— _C---–-_--- — YT—K—ĐKČITT— — - --T- – —- | - _ _______ _____ ___ __ ___ _______ ________
+
ksczidis inz ei i i i i ui ia ini i a Ga iii u i n i u i a u ui u u u u a KKKUNLNEULILLLNLUNNNAC
5.22 Od ukupnog broja žica u uzorku, za ispitivanje se uzima samo 10%, najmanje po dve žice svakog prečnika od svakog struka. Od uzetih žica pripremaju se epruvete.
5.23 Ispitivanje stvarne. prekidne sile prema tač. 3.25 mora se posebno ugovoriti, pa se tom prilikom ugovara i adekvatno povećanje dužine užeta.
5.3 Ispitivanje
5.31 Pri proveravanju prečnika uže mora biti u neopterećenom stanju; merenje prečnika se vrši pomoćnim merilom u dva pravca u istom preseku, i to:
— kod užadi sa parnim brojem spoljnih strukova, prečnik se meri preko dva suprotna struka;
—- kod užadi sa neparnim brojem strukova, prečnik se meri preko jednog struka i šupljine koju obrazuju dva na suprotnu stranu ležeća struka; ako uže ima sedam strukova, izmerenoj vrednosti dodaje se još 4%, a ako ima pet strukova dodaje se još 6%.
5.32 Dužina užeta meri se u nenapregnutom stanju.
5:33 Ispitivanje zatezanjem vrši se prema standardu JUS C.A4.002. Za određivanje zatezne čvrstoće pojedinih žica uzima se nazivni prečnik dotične žice.
5.34 Ispitivanje naizmeničnim previjanjem vrši se prema standardu JUS C.A4.018. 59.33 Ispitivanje uvijanjem vrši se prema standardu JUS C.A4.016.
5.36 Zbirna prekidna sila određuje se množenjem srednje vrednosti maksimalnih sila zatezanja ispitanih žica sa brojem svih žica u užetu. Ako je jezgro užeta i sačinjeno od metalnog uloška, žice iz jezgra ne uzimaju se u obzir pri određivanju zbirne prekidne sile.
5.37 Prekidna sila užeta određuje se ispitivanjem jednog komada užeta, prema standardu JUS... 5.38 Ispitivanje cinkane prevlake vrši se, i to:
— prianjanja cinkane prevlake, prema standardu JUS C.A4.019; — ravnomernosti cinkane prevlake, prema standardu JUS C.A6.020; — mase cinkane prevlake, prema standardu JUS C.A6.021.
3.4 Odbacivanje
Ako ođ uzoraka uzetih prema tač. 5.21 najmanje dve žice ne zadovolje odgovarajućim zahtevima pri bilo kojem ispi=
tivanju po tač. 5.33, 5.34, 5.35, i eventualno 5.38 za pocinkovano uže, vrste ispitivanja sa nezadovoljavajućim rezul· tatima ponavljaju se na sledećih 20% žica istog uzorka.
Ako se pri bilo kom ponavljanom ispitivanju na najmanje dvema žicama dobije nezađovoljavajući rezultat, dužina
užeta od koje je uzet uzorak odbacuje se i celokupan gore opisani postupak ispitivanja ponavlja na uzorcima uzetim
od nove dve dužine užadi iste skupine. Ako najmanje dve žice iz ova nova dva uzorka ne odgovara zahtevima Dri bilo
kojoj vrsti gore navedenih ispitivanja, cela dotična skupina užadi se odbacuje.
Na osnovu obostranog sporazuma može se pristupiti ispitivanju pojedinačno svake dužine užadi odbačene skupine. Jedna dužina užeta smatra se ispravnom ako se postigne propisana odgovarajuća zbirna prekidna sila, ispitivanjem svih žica dotične dužine užeta, pošto se prethodno izračuna, eliminišu one žice koje imaju nezadovoljavajući rezultat pri bilo kojoj vrsti gore navedenih ispitivanja.
5.5 Dokazivanje kvaliteta
S,58 Dokazivanje kvaliteta užadi može se izvršiti: a) izdvajanjem atesta od strane proizvođača, u kome moraju biti navedeni rezultati ispitivanja osobina propisanih ovim standardom ili dogovorenih;
b) kvalitativnim prijemom uz izdvajanje atesta;proveravanju kvaliteta prisustvuje ili ga vrši organ poručioca. Proizvođač stavlja besplatno na raspolaganje potrebne uređaje i radnu snagu, ili ukoliko se odgovarajuća ispitivanja moraju vršiti izvan pogona proizvođača (neispravni uređaji, i sl.) troškove ispitivanja snosi proizvođač.
Na zahtev prijemnog organa proizvođač mora staviti na uvid potvrde o baždarenju uređaja za ispitivanje. Proizvođač mora blagovremeno obavestiti poručioca da je isporuka spremna za preuzimanje.
5.52 Poručilac je dužan da u svojoj porudžbini navede jedan od načina dokazivanja kvaliteta, po tač. 5.51 a) ili 5.51 b); u slučaju da to ne učini postupiće se po tač. 5.51 a).