JUS standardizacija

PORUKA G. FARUKA A. SUNTERA, PREDSEDNIKA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU ISO (1968—70),, POVODOM PROSLAVE MEĐUNARODNOG DANA STANDARDIZACIJE

Danas. 14. oktobra 1970. godine proslavljamo prvi put Međunarodni dan standardizacije. Proslava ovoga dana je rezultat odluke Saveta Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO donete na bazi predloga koji sam dao prošle godine.

Prirodno je da nacionalne organizacije za standardizaciju učestvuju u ovoj proslavi svaka u svojoj zemlji.

Osim toga, većina zainteresovanih međunarodnih organizacija su rešile da preporuče svojim nacionalnim telima da udruže zajedničke napore sa zemljama članicama ISO da ovaj Međunarodni dan standardizacije donese ploda.

Cilj ove proslave Je u tome da o standardizaciji sazna ceo svet, korišćenjem svih mogućih raspoloživih sredstava komunikacija.

Standardizacija postoji hiljadama godina. Od najranijeg perioda istorije, čovek Je istraživao, prilikom svojih razmena sa susedima, da nađe vrednosti za proizvode prihvatljive za obe strane. To Je bio prvi pojam o standardizaciji.

Ovaj pojam se kasnije razvio u razne oblike, prema tome kako se svet civilizovao. Sa naglim razvojem industrije koji ie izazvao povećanje proizvodnje i trgovačke razmene, standardizacija Je ubrzo postala neophodan uslov ovoga razvoja, najpre na nacionalnom, a zatim na međunarodnom planu.

Osnovna zamisao je bila smanjiti ogroman broj postojećih tipova proizvoda i zadržati samo one koji su potrebni da bi zadovoljili sve potrebe kako potrošača iz industrije tako i domaćinstva i usmeriti proizvodnju na naučnoj i ekonomskoj osnovi.

Racionalnim smanjenjem broja tipova jednog proizvoda standardizacija onemogućava rasipanje sirovina, omogućava smanjenje skladišnog materijala i proizvodnju neophodnih tipova proizvoda, što vodi ka smanjenju cene proizvoda i obezbeđuje zdravu konkurenciju.

Standardizacija uslovljava veliki izbor sirovina, neobrađenih proizvoda, optimalnih dimenzija kao ı . uslova primene gotovog proizvoda. Standardizovan proizvod odgovara aktuelnim potrebama i mora da zadovolji potrošača.

Da bi se ovo postiglo, bilo je potrebno da se u svim granama nacionalne aktivnosti proizvođači, inženjeri svih disciplina, korisnici i predstavnici zainteresovanih službi uprave, koncentrišu u radu na analizi podataka i kontroli rezultata, u cilju izrade standarda, koji treba da bude jednostavan dokument, lako razumljiv, i sposoban da posluži kao baza prilikom ugovaranja. na primer, u slučaju sporova ili parnica.

U svim zemljama na visoko industrijskom nivou, ili zemljama u razvoju, potrebno je privući pažnju svakog čoveka, svake žene, na prednosti koje svakim danom pruža standardizacija. Ma kakva bila njihova preokupacija u industriji, poljoprivredi, u trgovini ili administraciji, oni su svi korisnici proizvoda i fabrikovanih artikala.

Zato je poželjno da svaki čovek shvati koliko važnu ulogu ima standardizacija za njegov svakidašnji, profesionalni i privatan život.

S druge strane, međunarodna standardizacija predstavlja vredan doprinos razvoju međunarodne trgovine i sredstvo koje, postizanjem zamenljivosti električnih i mašinskih delova, osigurava značajan obim razmene. Ako bi sve razvijene zemlje ili zemlje u razvoju usvojile iste međunarodne standarde, omogućili bi se uslovi za održavanje u velikoj razmeri otvorenih tržišta za ceo svet. Međunarodni standardi bi tada olakšavali prodaju sastavnih delova na svim tržištima, u cilju postupnog rasta industrije u zemljama u razvoju.