JUS standardizacija
PORUKA G. S. E. GOODALL-a PREDSEDNIKA MEĐUNARODNE ELEKTROTEHNIČKE KOMISIJE, POVODOM MEĐUNARODNOG DANA STANDARDIZACIJE Čini mi veliko zadovoljstvo da kao predsednik Međunarodne elektrotehničke komisije uputim sledeću poruku u vezi sa Međunarodnim danom standardizacije.
Inženjeri elektrotehnike su među prvima shvatili da će međunarodna standardizacija postati neophodna za savremeni svet. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka održan je veći broj kongresa iz oblasti elektriciteta na kojima se došlo do zaključka da bi bilo potrebno obrazovati organizaciju stalnog karaktera koja bi mogla da na metodičan način sprovodi i nastavlja rad na problemima koje postavlja međunarodna standardizacija.
Tako je 1906. podine osnovana Međunarodna elektrotehnička komisija (TEC).
Četrnaest nacionalnih komiteta je bilo zvanično obrazovano, a Savet se prvi put sastao u Londonu 1908. godine i usvojio statut koji je ostao nepiemenjen do 1949. godine.
IEC danas ima 41 nacionalni komitet koji sarađuju u 175 tehnička komiteta, potkomiteta, ne uzimajući u obzir više stotina radnih grupa. Preporuke IEC se sada smatraju praktički merodavnim za oblast elektriciteta u svim zemljama bilo da su one članice organizacije ili ne.
CILJ TI PREDMET
Ako bismo živeli u potpuno autonomnim nacionalnim zajednicama, moglo bi se prihvatiti, a što je ređi slučaj, da se nacionalni standardi izrađuju u cilju da se po svaku cenu zaštiti unutrašnje tržište od strane konkurencije. Mi znamo. razume se, da su to gledišta koja brane oni koji se žale na teškoće koje se sreću pri pokušaju izvoza električnog materijala. Srećom. većina poslovnih ljudi danas je dovoljno upoznata sa ovim da može da shvati da ne postoji kompromis između opstrukcije i kooperacije. Oni, među nama, koji posvećuju svoje vreme razvoju međunarodne standardizacije čvrsto su uvereni da će za razvoj naših sopstvenih zemalja biti celishodno da se uklone sve tehničke barijere koje čine smetnje trgovini. Međutim, ovo na izgled iednostavno rasuđivanje je lakše iskazati nego sprovesti u delo, pošto se jedan međunarodni dogovor o standardima može skoro uvek ostvariti posle dugotrajnih i teških diskusija.
Ovo bi na prvi pogled moglo izgledati kao izvanredan razlog da se u velikoj meri ograniče međunarodni radovi; moja namera, međutim, sastoji se u tome da privučem pažnju na neophodnost da se svaki novi prelog iz oblasti standardizacije podvrgne pod jedan ili dva limitirajuća principa.
Potrebna ograničenja su sledeća:
1) Predloženi radovi treba da odrede granice postavljene u cilju bezbednosti; ili 2) Ovi radovi treba da pruže izvesne olakšice u međunarodnoj razmeni, a da pri tome ne ograničavaju razvoj, niti žrtvuju bezbednost i način funkcionisanja.
Prvo, ako se razmatra pitanje bezbednosti, očigledno je da su u svim zemljama inženjeri elektrotehnike neposredho odgovorni kada garantuju da je oprema koju proizvode, prema njenoj koncepciji, izuzimajući rizike udesa i požara, bezbedna pod uslovima normalnog funkcionisanja, kao i dobrim delom, nepravilnog funkcionisanja. Konstruktori električne opreme, razume se, moraju uvek da vode računa o bezbednosti. Međutim, danas, ne samo da kupac, koji Je mnogo bolje obavešten, zahteva veliku sigurnost bezbednosti. već u nekim zemljama vlade uvode u primenu propise koji postavljaju izvesne granice za bezbednost kako za nacionalne proizvode tako i za uvoz. Ovo zahteva međunarodnu saglasnost u pogledu određivanja razumnog nivoa bezbednosti koji je prihvatljiv sa dve tačke gledišta — tehničkog i ekonomskog.
Srećan sam što mogu da kažem. da će posle četiri godine napora Međunarodna elektrotehnička ko-
misija uskoro objaviti prvi dogovor u svetskim razmerama o potrebama bezbednosti elektroaparata u domaćinstvu .