JUS standardizacija
#9
POVODOM STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU PREDLOGA STANDARDA JUS A.A0.004
Kada je 1952. god. otpočeto izdavanje jugoslovenskih standarda, postavilo se je pitanje njihovog označavanja. U svetu su bila u primeni dva načina označavanja: označavanje rednim brojem po redu izlaženja iz štampe (npr. nemački standardi — DIN) i označavanje oznakama sastavljenim po izvesnom sistemu u skladu sa sistemom klasifikovanja standarda po materiji koju obrađuju (npr. francuski standardi — NF).
Jedna komisija sastavljena od predstavnika Saveta svih grana industrije, kao i Savezne komisije za standardizaciju, usvojila je, posle iscrpne diskusije, označavanje po određenom sistemu, s tim da se usvojeni sistem primenjuje izvestan broj godina da bi se stekla iskustva o prednostima i eventualnim nedostacima sistema i da se posle toga, pošto se u sistem unesu dopune i poboljšanja koje praksa pokaže potrebnim, sistem putem jednog standarda definitivno uvede kao obavezan, ili, u slučaju loših iskustava, da se odbaci i potraži novo rešenje.
U toku 19 godina primene, usvojeni sistem klasif ikacije i označavanja jugoslovenskih standarda pokazao se je kao nesumnjivo superioran nad označavanjem bez sistema, jer omogućava jednostavno i jednoznačno grupisanje standarda koji obrađuju istorodnu ili srodnu materiju, što je i glavni cilj označavanja standarda. Razume se da su se u tom vremenu pokazali i izvesni nedostaci, ali to nisu bili nedostaci sistema, nego nedostaci izvesnih detalja, nastali usled nepotpune ili nedovoljno dosledne razrade sistema, a u izvesnim slučajevima usled suviše krute primene usvojenih principa, kada je clastičnijom primenom bilo moguće postići logičnije i za praksu podesnije označavanje nekih grupa standarda.
Iskustva koja su prikupljena u toku tih 19 godina opravdavaju zaključak da se, posle unošenja neophodnih korektura i dopuna, privremeno usvojeni sistem klasifikacije i označavanja jugoslovenskih standarda može proglasiti definitivnim, s tim da se povremeno, u izvesnim dužim vremenskim intervalima, unose dalje korzkture i dopune koje se pokažu potrebnim usled razvoja tehnike i tehnologije, da bi sistem označavanja ostao savremen i upotrebljiv. U skladu s tim zaključkom, u Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju izvršena je revizija privremenog sistema klasifikacije i označavanja jugoslovenskih standarda u svetlu prikupljenih iskustava i, posle iscrpne diskusije svake predložene izmene, usvojen je izmenjeni i dopunjeni sistem koji je formulisan u vidu predloga Jugoslovenskog standarda JUS A.A0.004 koji se sada stavlja na javnu diskusiju. Taj predlog, u poređenju sa privremenim sistemom iz 1952. god.,sadrži znatan broj izmena i dopuna koje se mogu lako uočiti. Od krupnijih izmena trba naročito istaći prenošenje većeg broja standarda iz grane B (Rudarstvo i prerade minerala uglja i nafte) u grane H (Hemijska industrija) i U(Građevinarstvo). U granu H preneti su standardi glavne grupe B.E (Staklo) koji dobijaju oznaku glavne grupe H.P i, delimično, glavne grupe B.D (Keramika) koja takođe prelazi u hemijsku industriju u glavnu grupu H.P. Drugi deo standarda glavne grupe B.D (Opeka, crep i sl.) prelazi u granu U (Građevinarstvo) a samo jedan deo standarda te glavne grupe (vatrostalni proizvodi i neke druge manjs grupe) ostaju u grani B. Sem toga, u grani H stvorena je nova glavna grupa H.N (Papir, karton i proizvodi od papira i kartona).
Najzad, potpuno je prerađena grana Z (Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu granu sštandardizacije). Ta grana dobila je nov, prikladniji naziv i podeljena je, za sada, u 7 glavnih grupa, od kojih su 4 dalje razrađene na grupe standarda, dok su 3 rezervisane za oblasti u kojima za sada nema standarda, ali se donošenje takvih standarda predviđa u doglednoj budućnosti. Podela tih glavnih grupa na grupe ostavljena Je za budućnost, kada će rad na standardima tih glavnih grupa ukazati i smernice za formiranje odgovarajućih grupa standarda.
Osim navedenih krupnijih izmena, unet je u ovaj predlog standarda Još veći broj manjih izmena od kojih su neke stvarno izvršene još u toku proteklih 19 godina,jer su se pokazale neophodnim,a druge su se pokazale potrebnim u toku sadašnje revizije sistema, jer sadrže iskustva iz proteklog vremenskog. perioda primene koja iz raznih razloga nisu korišćena za odgovarajuće ispravke sistema.
S obzirom na veliki broj, a manji suštinski značaj tih izmena, ovde one neće biti nabrojane, ali stručnjaci koji rade na standardima pojedinih privrednih grana lako će ih uočiti, svako za svoju oblast.
Ovde treba još navesti da će usled navedenih izmena i dopuna sistema biti potrebno da izvestan manji broj važećih standarda (ukupno 262 kom. od 7032? objavljena standarda), prilikom prve naredne revizije dobiju nove oznake da bi se uklopili u sistem označavanja po JUS A.A0.004. Detalji o tome biće objavljeni kada ovaj predlog, u slučaju prihvatanja, postane definitivan standard. Sugestije i primedbe na ovaj predlog standarda biće, po uobičajenoj praksi, brižljivo razmotrene i iz njih izvučeni odgovarajući zaključci. Naročito će biti dobrodošle sugestije od stručnjaka koji rade na standardima pojedinih užih oblasti u koje stručnjaci ovog Zavoda, usled uske specifičnosti tih oblasti, ne mogu imati dovoljno uvida.
TInž. B. Stanković