JUS standardizacija

UVOĐENJE MEĐUNARODNIH STANDARDA POČETNI RADOVI

Na zasedanju Saveta Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO 1969. god. Savezna republika Nemačka, Jedan od članova Saveta predložila je da Organizacija ISO, koristeći pravo koje joj još od osnivanja 1947. god. daje njen statut, započne izradu međunarodnih standarda.

U tom cilju na zasedanju Saveta obrazovana je ad hoc radna grupa sa zadatkom da prouči mogućnost sprovođenja u život nemačkog predloga.

Na svome prvom sastanku u Januaru 1970 god. ova radna grupa zauzela je određeni stav po ovom pitanju koji je na zasedanju Upravnog odbora (EXCO) u aprilu 1970. god. bio razmotren, pa je na bazi sugestija dobijenih u Upravnom odboru sastavila svoj konačan predlog za rešenje zadatka, koji je zatim podnet Savetu za dalji postupak. Prema ovom predlogu:

— Rezultati stručne aktivnost. Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO objavljuju se pod nazivom međunarodnih standarda a tehnički komiteti, glavni nosioci stručne aktivnosti, će usmeriti svoju glavnu delatnost na izradu takvih standarda.

— Ako se unutar tehničkog komiteta ne postigne saglasnost po pitanju stavljanja na diskusiju nekog predloga međunarodnog standarda, on može da traži od Saveta odobrenje da odnosni predmet objavi kao »tehnički izveštzj«. Svi tehnički izveštaji biće podvrgavani reviziji svake tri godine do postizanja konačne saglasnosti da budu objavljeni kao međunarodni standardi.

— Objavljivanje novih preporuka ISO prestaje sa izlaskom međunarodnih standarda.

— Postojeće preporuke ISO ostaju kao takve do njihove revizije kada će ili dobiti naziv međunarodnog standarda, ili biti objavljene kao stručhi izveštaj.

— Postojeći postupak izrade preporuke primenjivaće se i kod donošenja međunarodnih standarda. Tako uslov za objavljivanje međunarodnog standarda ı dalje ostaje saglasnost najmanje 50% aktivnih (P) članova i saglasnost najmanje 60% članova komiteta koji glasaju. Posle usvajanja od strane Saveta Centralni sekretarijat će automatski proslediti objavljivanje međunarodnih standarda.

— Uslov za objavljivanje »tehničkog izveštaja« je saglasnost najmanje 50% aktivnih (P) članova tehničkog komiteta, s tim da se podnese direktno Savetu koji će rešiti da li će se ovaj izveštaj objavljivati. Odluka za objavljivanje bazira na saglasnosti 60% članova komiteta.

— Način označavanja brojkama međunarodnih standarda ostaje isti onaj koji Je primenjivan za prcporuke. Referentne oznake treba da se sastoje iz oznake ISO sa brojem standarda na pr.: Međunarodni standard ISO 2345.

— Glavni cilj je da se naziv »međunarodni standard« primeni na ISO ı IEC publikacıje.

Ovaj predlog je na zasedanju Saveta u Ankari 1970. god. potvrđen i prosleđen Centralnom sekretarijatu ı Upravnom odboru da izvrše potrebne izmene u zvaničaim dokumentima organizacije ISO i donesu zvanične odredbe za uvođenje u upotrebu međunarodnih standarda.

Na zasedanju maja 1971. god. Upravni odbor propisao je sledeću direktivu o načinu SsproVvođenja radova:

Za predloge preporuka koje Još nisu pcdnete zemljama članicama na razmatranje:

— Počev od 15. VII 1971. svi predlozi preporuka ISO će biti podneti zemljama članicama na razmatranje pod nazivom »Predlozi međunarodnih standarda«.

— Predlog međunarodnog standarda je usvojen ako je 60% od članova komiteta koji su glasali prihvatio. Ovaj predlog će biti podnet Savetu Organizacije ISO za usvajanje kao međunarodni standard.

— Predlog međunarodnog standarda koji nije usvojen od strane 60% članova komiteta koji su glasali biće prosleđen nazad odnosnom tehničkom komitetu koji će: ili izraditi drugi predlog međunarodnog standarda ili će se uz saglasnost aktivnih (P) članova komiteta orijentisati na izradu »tehničkog izveštaja«.