JUS standardizacija

POČETAK RADA NA STANDARDIZACIJI PODNIH OBLOGA — RAD TEHNIČKOG KOMITETA ISO/TC 140

Podne obloge su važan elemenat kako u zgradarstvu, tako i u brodogradnji i drugim javnim prevoznim sredstvima. Zavisno od zahteva i mesta gde se ugrađuju potrebna je: veća ili manja otpornost na habanje; prigušivanje topota tj. smanjenje buke i toplotna izolacija u stambenim zgradama i brodogradnji; hemijska otpornost prema kiselinama, bazama ili rastvaračima u fabričkim halama; odvođenje statičkog. elektriciteta u specijalnim pogonima; clektrično izolirajuće podne obloge u specijalnim pogonima i odgovarajućim radnim mestima; otpornost prema Žaru usijanih šibica, a čak u nekim slučajevima i otpornost prema gorenju — nezapaljivost pri određenim uslovima primene.

Asortiman podnih obloga se sve više širi, tako se danas pored kasičnih podnih obloga od drveta i parketa sve više koriste plastične podne obloge sa raznim dodacima, koji se i kod nas koriste u cilju pojeftinjenja izgradnje stambenih objekata. U okviru Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) godine 1969. Nemačka Institucija za standardizaciju (DNA) predložila je Koordinacionom komitetu ISO-a pitanje osnivanja Tehničkog komiteta čiji delokrug proučavanja bi bile podne obloge.

Predložena je obrada sledećeg materijala za izradu podova: vinil-azbestne pločice; asfaltne pločice; linoleumske mase; linoleum sa plutom; linoleumi; jednoslojne i višeslojne PVC ploče i PVC pločice; jednoslojne i višeslojne PVC ploče i pločice sa podlogom; jednoslojne i višeslojne ploče od gume i pločice od gume; podne ploče od plute, drvene podne obloge. Podne obloge na bazi tekstila su obuhvaćeni od strane ISO/|TC 38/SC 12 — Metode ispitivanja tepiha.

Predložene su sledeće pojedine tačke rada:

— terminologija,

— metode ispitivanja.

— specifikacije.

Na upitnik postavljen od strane ISO-a 11 zemlja članica ISO-a su prihvatile predlog o osnivanju

novog komiteta, jedna zemlja nije se saglasila, a 3 zemlje nisu glasale.

Na predlog Koordinacionog komiteta ISO-a oformljen je 1970. god. novi Tehnički komitet TC 140

—Podne obloge, s tim da sekretarijat vodi Nemačka i da se novi komitet poveže sa sledećim organizacijama: ISO/TC 38/SC 12 — Metode ispitivanja tepiha; TC 45 — Guma;

TC 55 — Rezana građa i trupci za rezanje; TC 59 — Zgradarstvo;

TC 61 — Plastične mase;

TC 87 — Pluta;

TC 89 — Ploče od drveta ili drugih lignoceluloznih vlaknastih materija;

TC 99 — Poluprerađevine od drveta;

kao i sa Međunarodnim centrom za označavanje.

Kao aktivni članovi prijavile su se sledeće zemlje: Nemačka, Austrija, Danska, Iran, Izrael, Italija, Norveška, Poljska, Rumunija, Švedska i Čehoslovačka. Kao članovi posmatrači: Austrija,

Brazil, Finska, Grčka, Irska, Jugoslavija, Novi

Zeland, Holandija, UAR, Švajcarska, Tajland,

Turska, SSSR i SAD.

Od osnivanja do prvog zasedanja sekretarijat je

primio primedbe i predloge pojedinih zemalja na

predložen program rada i sledeće dokumente:

— ISO/TC 140/Holandija 1/6 — Metode ispitivanja podnih obloga sa filcanom podlogom

— ISO/TC 140/Sekr. — 5/7 — Lista do sada poznatih standarda i specifikacija.

Prvo zasedanje tehničkog komiteta održano je u

Berlinu od 4. do 6. maja 1971. godine. Na ovom

zasedanju donete su sledeće rezolucije:

1. Delokrug rada obuhvata: terminologiju, metode ispitivanja i specifikacije osobine koje karakterišu sposobnost za primenu svih tipova (određenih za postavljanje na čvrstu osnovu) izuzev:

— tekstilnih podnih obloga (ISO/TC 38);

— podne obloge od drveta ili materijala na bazi drveta (ISO/TC 89 i 99);

— plutene podne obloge (ISO/TC 87);

— pločice mineralnog porekla (keramičke, fajanse, mermera, stakla, itd.);