JUS standardizacija
—_ : 7 la E MN — .
STANDARDIZACIJA·
no je da se ove odredbe revidiraju, što je ı grupa stručnjaka prihvatila.
Postojeći standardi propisuju i kvalitet izrade odeće. Grupa stručnjaka smatra da su odredbe o kvalitetu izrade jasne, ali treba uneti više discipline u primeni ovih odredaba.
Zaključak
Proizvođači odeće zainteresovani su za tipizaciju tkanine po širini, odnosno za tipizaciju širine. To bi doprinelo da se procenat otpa ka pri krojenju smanji i priprema racionalnije sprovede. M:đutim proizvođači tkanina nisu spremni da prihvate taj uslov, ali su saglasni da se u predlog revizije standarda unese nova odredba koja će ih obavezati da na etiketi navedu najmanju širinu po dužini jednog komada. Ova odredba bi se primenila i na tkanine namenjene širokoj potrošnji.
Nove odredbe koje se odnose na procenat skupljanja tkanina stavljaju u povoljniji položaj konfekciju. Predloženi procenti su zadovc ljavajući. Ukoliko se u proizvodnji tkanina ovaj kvalitet uspešno ostvari, mogućnost pojave deformacije pri održavanjučišćenju i peglanju odeće radi različitog. procenta skupljanja tkanina biće sveden na dozvoljeni minimum. Novom odredbom o prekidnoj sili tkanine utvrđena je granica čvrstoće tkanina najnižeg kvaliteta.
U pogledu obaveznih i neobaveznih mera odeće koje su propisane u standardima za konfekciju, postignuta je saglasnost da je nužno utvrditi clemente obaveza po pitanju primene sistema označavanja veličina odeće. Da li će to i nadalje biti obavezne mere u granicama dozvoljenih odstupanja, ili će ta obaveza biti deklarativnog karaktera, znaće se na kraju javne diskusije koja po ovom pitanju predstoji. U toku diskusije očekuje se aktivno učešće ı doprinos kreatora mode, zatim konstruktora odeće i organizacija — predstavnika potrošača. U interesu istine treba naglasiti da se često susrećemo sa pojavom da dva proizvođača konfekcije, na isti proizvod stavljaju istu oznaku veličine (npr. 52 na muški sako) a da se premeravanjem osnovnih mera pokazuje ogromna razlika između ta dva proizvoda.
U pogledu pribora za odeću prihvaćeni su novi postupci ugrađivanja pribora koji se od dosadašnjih
potpuno razlikuju. Takođe su prihvaćene i nove vrste sirovina koje služe kao pribor.
U vezi označavanja kvaliteta pribora izraženo je mišljenje da bi bilo celishodno da se proizvođaču odeće prepusti da sam deklariše kvalitet pribora ali sa dovoljno podataka koji su od interesa za potrošača — kupca odeće.
Pripremiće se predlozi standarda za tkanine izrađene iz sintetičkih vlakana.
Niz pitanja treba rešiti u toku javne diskusije uporedo sa rešavanjem predloga zaključaka grupe stručnjaka.
To su sledeća pitanja:
Klasifikacija grešaka na tkaninama ı njihovo kvantitativno razvrstavanje. Danas su u upotrebi termini »lako uočljiva greška«, »veća greška« itd. Da bi se ovaj elemenat kvaliteta mogao standardizovati potrebno je sistematski izučiti sve pojave i mogućnosti koje pruža praksa u proizvodnji tkanina i konfekcije.
U postojećim standardima, na pr. za vunene tkanine napisano je i sledeće: »Tkanina sme da ima na 30 dužinskih metara 3 manje uočljive greške koje moraju biti označene koncem na ivici tkanine«. Postavlja se pitanje ne samo definisanja grešaka ı kvantitativnog razvrstavanja pri preuzimanju tkanina već i pitanje obeštećenja potrošača — kupca.
Postojanosti obojenja tkanina u većini slučajeva prepuštene su dogovo“u između kupca-trgovine i proizvođača. Neosporno, ne može se zahtevati da postojanost obojenja bude ista za sve vrste tkanina bez obzira na vrstu sirovine i namenu. Na izbor boja različitih postojanosti utiče pre svega kvali et sirovine-vlakna, cena tkanine, njen vek trajanja, namena itd. Ali svedoci smo da se pri održavanjučišćenju i nošenju odeće iz tkanina višeg kvaliteta, boje razlivaju, menj ju nijansu, prelaze na susednu odeću, itd. Kod odeće iz sintetičkih vlakana događa se da boja migrira u toku održavanja ili peglanja proizvoda. Stoga treba istaknuti činjenicu da kupac-trgovina prima u ime široke potrošačke mase punu odgovornost u određivanju kriterijuma pri ugovaranju postojanosti obojenja.
Priredio Savić Stanko, dipl. ing.
PREDLOG ZA NOVI JUS »PRIMARNE CELICE IN BATERIJE«
Predlog novega JUS standarda za »Primarne celice in baterijevć bazira na IEC Publication 86-1, 86-2 in 86-3 »Primary cells and batteries«, na DIN »Galvanische Primšrellemente und „batterien«, JIS »Dry cells and batteriesć in pa seveda na JUS N. J2. 030 »Galvanski elementi i baterije«.
K izdelavi novega predloga JUS-a za »Primarne ćelije i baterijeć smo pristopili zato, ker je JUS N. J2. 030 že zastarel, tako po definicijah, kakor tudi po testih in kriterijih, kar pa Je popolnoma razumljivo, saj je bil izdelan 1. 1960. in to na podlagi IEC publikacije 86, prva izdaja iz 1. 1957.
Novi predlog JUS-a pa temelji na predlogih TEC Publikacija 86-1 tretja izdaja od 1. 1971, IEC „publi-
kacija 86-2 tretja izdaja od 1. 1972 in pa TEC publikacija 86-3 od 1. 1965. Od IEC publikacıja smo odstopili samo tam, kjer IEC ne predpisuje bodisi testov ali pa kriterijev, ki pa Jih ne moremo pogrešati. V takih primerih pa smo se posluževali DIN oziroma JIS predpisov. Vsa ta odstopanja in pa specifičnosti v novem predlogu bom navedel v nadaljevanju. Obstoječi JUS N.J2.030 »Galvanski elementi i baterijeć se že v predmetu, ki ga obravnava in pa Vv definicijah opredeli samo za baterije in elemente, katerih depolarizator bazira na mangan dioksidu oziroma za baterije, katerih celice se sestojijo iz cink elektrode, ogljene elektrode in elektrolita, ki