JUS standardizacija

provera otrovnosti ukrasnih boja

na posudu i priboru

od keramike, porculana i gline

komentar povodom jugoslovenskog standarda JUS B.D3.050

Đorđević Slavoljub, dipl. ing.

U poslednje vreme u našim prodavnicama sve je više raznih predmeta od keramike, porculana ili gline, uvezenih ili proizvedenih u domaćim fabrikama, koji se koriste u domaćinstvima, ugostiteljstvu i drugim oblastima vrlo intenzivnog prometa i konzumiranja životnih namirnica. Ovi predmeti prosto nas mame svojim oblicima, dekorativnošću i namenom.

Bogatstvo boja, naročito tzv. nadglazurnih, zatim boja glazura ı raznih drugih ukrasnih boja, zapaža se posebno na predmetima, priboru i posuđu namenjenom pripremanju, kuvanju ili čuvanju jela i pića i životnih namirnica uopšte, a posebno na predmetima i priboru namenjenom deci. Međutim, malo se zna da se ukrasne boje na keramičkim, porculanskim ili glinenim predmetima, posuđu ili priboru koji direktno dolaze u dodir sa životnim namirnicama, danas u svetu podvrgavaju rigoroznoj laboratorijskoj kontroli zbog raznih škodijivih hemijskih elemenata ili jedinjenja koji ulaze u-sastavy takvih boja, a koji se pod određenim uslovima korišćenja posuđa ili pribora mogu direktno unositi u organizam. U nas se ovakva kontrola (provera otrovnosti boja) ne vrši na takvom nivou i u takvom obimu da bismo bezbedno mogli da koristimo takav pribor i posuđe. Naime, nijedna boja kojom su pribor i razno posuđe ukrašeni, i to na mestima koja neposredno

dolaze u dodir sa životnim namirnicama (čaše,

tanjiri, činije, posude za kuvanje ili čuvanje hrane i sl.) ne sme sadržavati više od 0,05 g arsena, ili više od 0,2 g drugih škodijivih hemijskih jedinjenja ili elemenata, računato na 1 m? obojene površine, ili na 100 g suve boje.

Sadržaj olova kao i sadržaj drugih škodljivih elemenata i jedinjenja u svim tim ukrasnim bojama kojima su obično bojene ili ukrašene unutrašnje, odnosno spoljašne površine posuđa i pribora koji se danas koriste u skoro svim oblastima čovekovog života, određen je u mnogim zemljama na razne načine. U našoj zemlji otrovnost ovakvih materija kontroliše se na osnovu »Pravilnika o zdravstvenom nadzoru nad predmetima opšte upotrebe«, koji je objavljen u »Službenom listu SFRJ« br. 3 od 15. januara 1964. godine. U Pravilniku, u čl. 207, »Prelazna i završna odredba, kaže se: »Radne i druge organizacije i građani, koji proizvode i stavljaju u promet predmete opšte upotrebe predviđene ovim pravilnikom, dužni su svoje poslovanje uskladiti sa odredbama ovog pravilnika najdocnije u roku od 6 meseci od dana objavljivanja u »Službenom listu SFRJ«. Za neispunjavanje uslova propisanih Pravilnikom, predviđene su ı kaznene mere«.

Da bi se, međutim, obezbedila i ostvarila kontrola kvaliteta prema Pravilniku, bilo je potrebno predložiti i usvojiti Jedinstvene, standardne metode za određivanje sadržaja svih škodljivih materija u