JUS standardizacija

standardizacija dokumentacije

u lozničkoj viskozi

Damnjan S. Branković, dipl. hem.

Ove godine navršava se dvadeset godina od osnivanja preduzeća »Viskoza« u Loznici. Od prvobitne zamisli i realizacije do danas, »Viskoza« je preživela burnu i tešku evoluciju. Obim proizvodnje je višestruko povećan, a sa porastom proizvodnje rasli su i problemi. Na taj način ovo preduzeće je preraslo u jugoslovenski gigant hemijske industrije. Tako Je u 1973. godini proizvedeno: celvlakna 31000 t, rejona 7860 t, lozofana 5912 t, korda 5980 t, celuloze 47085 t, fine ambalaže 1350 t, ugljendisulfida 12700t, natrijumsulfata anhidrovanog 18650 t, ı 187944000 KWh X«Ć#električne energije. Pored toga, ovo preduzeće raspolaže sa više svojih servisnih radionica, laboratorija i drugo. U sadašnjem trenutku zapošljava oko 6000 radnika. Prema tome, preduzeće ima veliku društvenu ulogu i značaj. Pored znatnog zapošljavanja radne snage, »Viskoza« Je ostvarila svoju veliku društvenu ulogu izvozom svojih proizvoda i smanjivanjem platnog debalansa zemlje. »Viskoza« zadovoljava celokupne jugoslovenske potrebe u celvlaknu, rejonu, lozofanu, kordu, celulozi za hemijsku preradu ı anhidrovanom natrijumsulfatu. Nacionalna industrija je pošteđena od uvoza ovih polufabrikata pa se na ovaj način štede velika devizna sredstva. Ne treba zaboraviti i značaj »Viskoze« kao velikog potrošača domaćih sirovina, koje su, u istoriji Ovog preduzeća, u izvesnom periodu, bile deplasirane na tržištu.

U isto vreme, pored uspeha, »Viskozu« su pratile nevolje i neuspesi; u prvom redu nerentabilno poslovanje u vreme i posle proširenja kapaciteta. Bez pretenzija da ulazimo u uzroke za teško stanje, konstatujemo istinu da je proširenje kapaciteta i start novih fabrika bio najteži period »Viskoze«, period kada se nacionalni industrijski džin našao na staklenim nogama bez uslova da vrši prostu reprodukciju. Težak period nije bio kratak, a sve snage su se iscrpljivale u prostom opstanku od danas do sutra.

U takvoj situaciji malobrojni kadrovi sa skromnim iskustvima napuštali su preduzeće u potrazi za sigurnijim i boljim uslovima rada. Bilo je razumljivo

što, u uslovima opšte nestabilnosti ı stagnacije, stagniraju i kadrovi ı razvoj kadrova, organizacija rada, razvojni ı istraživački rad i sve vitalne funkcije koje su, pre svega, vezane za školovane i iskusne kadrove. Tehnička dokumentacija, njeno čuvanje, korišćenje i unapređivanje, bila je zapostavljena i nije tretirana sa dužnom pažnjom prema njenom značaju.

U »Viskozu« su uložena ogromna društvena sredstva, veoma skupi građevinski objekti i skupa tehnička oprema, a sve je to izloženo dejstvu agresivnih hemikalija. Nije teško razumeti koliki je problem zaštititi, očuvati i držati u pogonskoj spremnosti toliku proizvodnu opremu.

Pomenuli smo, da to posebno ı naglasimo, da »Viskoza«& svojim proizvodima snabdeva čitave industrijske grane naše zemlje i izvozi veliku količinu proizvoda. Iz tih razloga kvalitet njenih proizvoda mora da bude na visini, jer od njega, više ili manje zavisi kvalitet proizvoda čitavih grana Jugoslovenske industrije, sa jedne strane, a sa druge strane što jugoslovenski prerađivači viskoznih proizvoda deo svojih proizvoda, kao i »Viskoza«, izvoze. Roba za izvoz mora da ima visok kvalitet zbog kriterijuma na svetskom tržištu, i zbog sinergije kvaliteta svih jugoslovenskih proizvoda, što je viši interes društva. Retko se gde u nacionalnim okvirima može sresti preduzeće sa tako jako izraženom društvenom ulogom u funkciji kvaliteta kao što je to slučaj u »Viskozi«.

Iz razloga koji su pomenuti i naročito izražene društvene uloge kvaliteta, u »Viskozi« se traži visoka organizovanost, standardno, pouzdano i efikasno održavanje skupe opreme, kontinualno i standardno vođenje suptilne tehnologije, u cilju da se uz najniže cene dobiju proizvodi standardnog, visokog. kvaliteta. Uspešan rad u okviru jednog ovako komplikovanog proizvodnog sistema nije moguć bez dobro definisanog poslovnog sistema, sa svim svojim elementima što poslovni sistem znači. Rad po osećaju ı ličnim shvatanjima svih aktivnosti smatra se prevaziđenim ı neodrživim za sadašnji trenutak kao i za budućnost. Samo