JUS standardizacija

zaštita od statičkog elektriciteta

komentar uz predloge standarda

Radoslav Brkić, dipl. ing.

Pri proizvodnji i manipulisanju, kao i pri njihovom međusobnom trenju, čvrsti, tečni i gasoviti materijali postaju nosioci statičkog elektriciteta. Pri razdvajanju naelektrisanih materijala, na njima ostaju njihova naelektrisanja, ili bivaju neutralisana, što zavisi od sredine između materijala. Ako je sredina izolaciona, tj. ako je električni otpor sredine vrlo veliki, neutralisanje elektrostatičke energije akumulirane u toj sredini cdvija se vrlo sporo, pa se može smatrati da su materijali i dalje ostali naelektrisani. U ovom slučaju može doći do proboja izolacione sredine iz dva razloga: zbor daljeg povećanja napona između naelektrisanih materijala, ili zbog naglog smanjenja elcktričnog otpora sredine. Pri proboju se Javlja električni luk — varnica, koji može izazvati paljenje i eksploziju same sredine i okolnih materijala. Prilikom utakanja tečnog goriva u autocisternu na gumenim pneumaticima, tečnost biva pozitivno naelektrisana. Na unutrašnjim zidovima cisterne indukuju se negativna, a na spoljnim zidovima pozitivna naelektrisanja. Pozitivna naelektrisanja iz tečnosti i negativna naelektrisanja na unutrašnjem zidu cisterne se trenutno ncutrališu, dok pozitivna naelektrisanja na spoljnjem zidu cisterne ostaju. Dva pomenuta slučaja mogu nastupiti u zavisnosti od vrednosti električnog otpora gumemenih pneumatika.

Ako je električni otpor pneumatika takav da pneumatici predstavljaju izolacionu sredinu između Cisterne i zemlje, pozitivna naelektrisanja ostaju na cisterni. U tom slučaju prinošenje nekog uzemljenog predmeta cisterni može prouzrokovati Varnicu, paljenje isparenja oko cisterne i eksploziju iste. U slučaju da je otpor pneumatika takav da predstavljaju poluprovodnu ili provodnu sredinu, elektricitet na spoljnoj površini cisterne postepeno se neutrališe ili se uopšte neće stvarati.

Iz izloženog se može zaključiti da se zaštita od statičkog elektriciteta sastoji u postavljanju potencijalnih izvora i nosioca statičkog elektriciteta u poluprovodnu ili provodnu sredinu. Potpuna ili delimična provodnost neke sredine se može pos-

tići na različite načine, od kojih je najjednostavniji povećanje vlažnosti sredine. To se može postići samo tamo gde povećana vlažnost ne utiče na tehnološki postupak. Koliko se električni otpor sredine između naclektrisanih materijala pri različitom stepenu vlažnosti pcvršine materijala menja, vidi se iz primera obočnog stakla. Ako je vrednost površinskog električnog otpora pri 100% relativne vlažnosti jednaka 1, onda se pri smanjenju relativne vlažnosti na 50%, površinski otpor povećava na 30.000. S obzirom da se sadržaj vlage u vazduhu menja u toku dana i po godišnjim dobima, i zavisi od toga da li se radi o otvorenim ili zatvorenim prostorima, povećanje vlažnosti kao sredstvo za povećanje provodnosti sredine između naclektrisanih materijala pokazalo se nedovoljnim. Danas se za poluprovodne i provodne sredine Kkoriste materijali kod kojih se, usled samog njihovog sastava, električni otpor vrlo malo menja u zavisnosti od eksploatacionih uslova. Granica između izolacione i poluprovodne sredine, određena ukupnim električnim otporom, kreće se oko 109 oma, ali s obzirom da većina materijala pod uticajem eksploatacionih faktora delimično menja svoje OsObine, odnosno kako se u toku vremena ukupni električni otpor sredine obično povećava, smatra se da ta granica za nove materijale treba da bude 106 oma.

Opasnost od statičkog elektriciteta tj. od požara i eksplozija prisutna je u industriji eksploziva, hemijskoj industriji, farmaceutskoj ili tekstilnoj industriji, u bolnicama ili skladištima goriva, avio 1 suvozemnom transportu, u farbarnicama i rudnicima, itd. S obzirom da se danas u upotrebi nalazi niz materijala koji su skloni stvaranju statičkog elektriciteta, od uticaja statičkog elektriciteta nisu pošteđene ni domaćice koje se kreću po savremenim podnim pokrivačima, ni hotelski gosti u hotelima sa blještavim enterijerom, pa ni sportisti u sportskim salama. U svim ovim slučajevima čovek se pojavljuje u ulozi sredine između naelektrisanih materijala kroz koju je došlo do neutralisanja akumuliranog elektriciteta, ili je sam bio naelektrisan