JUS standardizacija

428

informacije ISO

U ovoj rubrici objavljuju se stručne i druge informacije iz informativnog biltena Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

poruka Dr Ake T. Vrethema predsednika ISO 1974 — 1976

Danas međunarodna standardizacija obuhvata svet ceo. Bilo je vreme kada je međunarodna standardizacija bila strogo ograničena uglavnom na prerađivačku industriju: ako navrtka pravljena u jednoj zemlji odgovara vijku iz druge zemlje, to se podrazumevalo pod standardizacijom. Ima potrebe da se standardizuju navrtke i vijci, ali međunarodna standardizacija danas ima daleko šire zamisli i opsege. Državna uprava, istraživački instituti, potrošačke organizacije i druge međunarodne organizacije učestvuju zajednički u radu koji sada pokriva gotovo sve strane ljudske aktivnosti: od jezika za računare do zagađenja životne sredine; od bezbednosti automobila do dimenzija papira; od medicinske opreme za disanje do kontejnera; od veličina odeće do kvaliteta poljoprivrednog semena. Ovde su pomenute samo neke oblasti rada koje pokriva skoro 1500 tehničkih tela ISO-a. Tako se menjaju zamisli i područja, ali osnovni princip ostaje nepromenjen: da se nađe jedinstven, praktičan sporazum između ljudi celoga sveta. Crveno svetlo znači »stoj«, zeleno znači »idić, Ovo jednostavno, praktično pravilo — ovaj osnovni standard — je razumljiv i koristi se svuda. I kada kažemo da su nam časovnici otporni prema udaru i vodi, mi mislimo (bili mi svesni toga ili ne) na ISO standarde za časovnike, koji se priznaju u celom svetu.

Standard se suviše često prihvata kao nešto prirodno i samo po sebi očigledno. Mi smo svi skloni da uzmemo za gotovu činjenicu da možemo kupiti u obližnjoj radnji film standardnih dimenzija za kameru ili standardnu sijalicu za kuću: da su klavirski ključevi isti u Čikagu i Timbukti-u, i da se odvijači za čepove od plute okreću u istom smeru. Mi smo skloni da mislimo o standardizaciji onda kada je uopšte nema ili kada idemo u inostranstvo i otkrijemo da se standardi u jednoj zemlji razlikuju od onih u drugoj. Mi možemo biti malo uznemireni ako električni aparat za brijanje ne možemo da uključimo u hotelsku utičnicu. Nije mala stvar za neko preduzeće ili zemlju koja je obavezna da napravi bezbroj modifikacija svojih osnovnih proizvoda samo da bi ih uskladila sa raznim nacionalnim standardima i propisima. Isto tako nije lak zadatak za zemlju koja je odlučila da uvozi dati niz proizvoda, samo da otkrije da se britanski standardi razlikuju od japanskih, ruski od austrijskih, američki od nemačkih. Sve ove neugodnosti, male ili velike, rastu po broju i značaju sa razvitkom svetske tr-

govine. Međunarodna razmena dobara i usluga su se upravo udvostručile u poslednjih pet godina i ima svakako razloga da se veruje da će se ovaj razvoj nastaviti, i to ubrzanim tempom. To, takođe, znači da će se dramatično povećavati zahtevi za međunarodne sporazume, za međunarodne standarde. Zahteve će podnositi vlade, multinacionalne kompanije, pokret potrošača i druge međunarodne organizacije. Ali će, takođe, zahtevi poticati i od velikog broja zemalja u razvoju, što će biti potvrda njihovih napora da izgrade sopstvenu industriju, što je do sada ometano nedostatkom međunarodnih sporazuma.

Kada je ISO osnovan 1947. godine, sastojao se od 25, većinom evropskih visoko industrijalizovanih zemalja. Sada Je broj članica utrostručen, pa su danas od 75 članica ISO, dve trećine zemlje u razvoju.

ISO se na ovaj način razvio u istinsku međunarodnu organizaciju, sa članicama koje predstavljaju sve delove sveta, na svim stupnjevima razvoja. U stvari, računa se da sadašnje članstvo ISO iznosi približno 90% ukupne svetske industrijske proizvodnje.

Istinski međunarodni karakter rada ISO-a takođe se ogleda u činjenici da se prosečno osam ISO zasedanja održava svakog radnog dana u godini, negde u svetu. Baš ujutro, 14. oktobra 1974. godine, devet ISO zasedanja je otvoreno u šest zemalja rasutih na tri kontinenta. Jedno zasedanje ISO-a je bilo u vezi sa kotrljajnim ležajima u Floridi, dva zasedanja u Tokiju, jedno o kontejnerima i Jedno o prenošenju podataka. Ostala zasedanja bila su u Odesi (Merenje i karakteristika površine); u Stokholmu (zgradarstvo): u Berlinu (gipsani proizvodi) i u Parizu (bankarstvo i lanci). I u ostale dane te nedelje održaće se 14 ISO zasedanja u vezi sa najrazličitijim temama kao što su drumska vozila, akustika, laki metali, pribori za hirurgiju. Povećano interesovanje za međunarodnu standardizaciju takođe se ogleda u rezultatima, publikovanju međunarodnih standarda. Dok je deset godina ranije godišnja proizvodnja bila nekih 50 ISO standarda što je smatrano dostignućem dostojnim poštovanja, ISO danas objavljuje gotovo isto toliko mesečno ili prosečno da standarda po radnom dana. Kao rezultat toga, polovina od 2 500 standarda je urađena u toku poslednje tri godine, dok se 3 000 predloga standarda nalaze u procesu rada.