JUS standardizacija

U prvom predlogu navedeno Je nekoliko opštih misli o poboljšanju jugoslovenske standardizacije, dok se drugi, konkretan predlog odnosi na usklađivanje JUS-standarda ı tehničkih propisa. Naime. do sada su se tehnički propisi, (u novij vreme pravilnici), izdavali potpuno nezavisno od standarda, što Je dovelo do mnogih neskladnosti, pa čak ı do kontradikcija koje su imale nemile, pa ı štetne posledice u privredi. Mnoge dosadašnje diskusije u pravcu usklađivanja standarda ı propisa, u toku rada na ovom zadatku, dale su pozitivne rezultate. Sa novim zakonom o organizaciji saveznih organa nadležnost za izdavanje tehničkih propisa (po novom tehničkih normativa) već je preneta na Jugoslovenski zavod za standardizaciju, što predstavlja prvi korak ka realizaciji podnetih predloga.

Treći predlog za poboljšanje standardizacije sadrži formulisane teze za budući Zakon o standardizaciji u Jugoslaviji, koji bi u suprotnosti sa važećim Zakonom o Jugoslovenskim standardima, obuhvatao celokupnu delatnost standardizacije na svim nivoima. U toku priprema za ovu studiju bio je obrađen čak ı detaljan protivpredlog nacrta teza budućeg zakona, koji nismo uključili u ovu studiju, pošto su neke u njemu navedene teze već prihvaćene ı unesene u nacrt zakona koji će biti stavljen na Javnu diskusiju verovatno na jesen ove godine.

U navedenom protivpredlogu obrađeni su i mnogobrojni detalji, koji po svojoj prirodi spadaju već u statut Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Zato smo neke od tih misli uključili u

četvrti predlog koji razmatra teze budućeg statuta JS"

Pošto se smatra da je Jedan od osnovnih nedostataka dosadašnjeg sistema naše standardizacije taj, što nemamo u svim granama formirane stalne komisije koje ne samo što bi sastavljale nacrte novih JUS-standarda, nego bi ı pratile njihovo uvođenje ı primenu u praksi. Zato je kao peti predlog izneto osnivanje stalnih komisija, odnosno tehničkih odbora, koji bi se po uzoru na tehničke odbore Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta (JEK) formirali na bazi međunarodnih tehničkih odbora ISO. Time bismo našim najboljim stručnjacima omogućili aktivno učešće u radu međunarodne standardizacije.

Smatra se da JUS standardi raznih grana, ı grupa međusobno, nisu dovoljno usklađeni, što mije bez posledica za njihovo efikasno uvođenje i primenu u praksi. Postojeća komisija za unifikaciju, u okviru JZS, posvećuje više pažnje jedinstvenom redakcionom obliku JUS standarda, a manje zadire u njihov sadržaj. Prema šestom predlogu, nadležnosti te komisije trebalo bi proširiti i na usklađivanje sadržaja, Jedinica i simbola, a za to Je treba brojčano i stručno pojačati.

U sedmom predlogu govori se o označavanju svih standardnih materijala, delova, i ostalih predmeta u JUS-standardima koje još nije prilagođeno

47

računarskoj obradi podataka, zbog čega je otežano neposredno komuniciranje između preduzeća sa računarskim dokumentima (narudžbenice, dobavnice, fakture). Iznet Je sistem zapisa osnovnih podataka za sve standardne predmete materijalnog ı nematerijalnog keraktera, upotrebljiv ı za nestandardne predmete, kako bi ih preduzeća mogla uključiti u jedinstveni oblik u svoja dokumenta. U tom sistemu se vodilo računa ı o našoj potrebi za izrazima na sva četiri Jezika jugoslovenskih narcda, čime se ı na ovom području obezbeđuju ustavna prava na ravnopravnost Jezika, uz istovremeno ostvarivanje načela o jedinstvenom zapisivanju tehničkih pcdataka. Uvođenjem sistema Jedinstvenih zapisa osnovnih podataka. postepeno će nastojati ı četvorojezični rečnik svih pojmova ı predmeta koji se pojavljuju u JUS standardima. Atestiranje proizvoda ı dcdeljivanje znaka kvaliteta predmet Je posebne, već završene studije. Al, pošto Je prema preporuci Međunarcdnih organizacija za standardizaciju, atcstiranje prcizvoda ı dodeljivanje znakova usklađenosti sa standardima sastavni deo delatnosti standardizacije u širem smislu, osnovne misli iz te studije prenete su ı u ovu kao osmi predlog za poboljšanje standardize.cije. Cilj tog predloga je da se uvede sistem ispltivanja proizvoda ı da se proizvodima koji odgovaraju JUS-standardima i koji su pozitivno Ocenjeni dodeli znak kvaliteta JUS. U taj sistem morao bi da bude ugrađen ı stalan nadzor nad kvalitetom proizvoda koji nose taj znak.

Uvođenje znaka kvaliteta moralo bi da se odvija

postepeno, prvo za one vrste proizvoda široke

potrošnje koji usled nezadovoljavajućeg kvaliteta mogu da prouzrokuju nesreću ili štetu (električni

i plinski aparati). Uvođenjem takvog znaka bio

bi znatno olakžan rad tržišne inspekcije koja

danas nema opipljive dokaze za kvalitet proizvoda,

a sama nema mogućnosti neposrednog ispitivanja.

Istovremeno bi znak olakšavao ı potrošaču dono-

šenje odluke prilikom kupovine.

Deveti predlog sadrži niz mogućnosti za užu sa-

radnju JZS sa privredom ı to:

— preko tehničkih odbora, čiji bi zadatak bio sastavljanje nacrta za standarde:

— preko atestiranja proizvoda i dodeljivanja znaka kvaliteta JUS, možda ı osnivanjem koordinacionih odbora;

— preko komisija u okviru privrednih komora (savezne, republičkih ı pokrajinskih):

— preko biroa za standardizaciju velikih sistema (JNA, JŽ, JUGEL, PTT):

— neposrednim kontaktima sa službama za standardizaciju radnih organizacija;

— organizovanjem povremenih stručnih manifcstacija (savetovanja, simpozijumi, seminari, plenarni sastanci tehničkih odbcra Iste struke, zasedanja međunarodnih tehničkih odbora, izložEe itd.);

— saradnjom sa inspekcijskim službama.