JUS standardizacija
236
9. ZAKLJUČAK
Na osnovu izvršenih eksperimenata čiji je broj iznosio 2157, a cbuhvatio je okrugle žičane i ušičaste priključke otpoinika, kondenzPtora, dioda, tranzistora 1 konektora uglavnom domaćeg porekla, sa domaćom 1 uvoznom žicom za priključke analizirana je lemljivost priključka u zavisnosti od
materijala, prečnika, i to pre i posle veštačkog
starenja.
Upoređene su metode ispitivanja lemljvosti i otpornosti prema toploti lemljenja, posebno metode za ispitivanje lemljivosti pomoću kapljice ı kupatila.
Postavljeni su uslovi ı kriterijumi za ispitivanje lemljivost: metodom kapljice.
Lemljivost priključaka od bakarne žice sa prevlakom od kalaja nije a svim slučajevima zadovoljavaJuća. Slaba lemljivost je naročito izražena kada je kalajna prevlaka naneta toplim postupkom. Bakarne žice sa galvanskom prevlakom kalaja nisu zadovoljile kada su bile domaćeg porekla ili na uvoznim SD posle skladištenja od 4 do 5 godina pri standardnim atmosferskim uslovima, što je konstatovano za profesionalne Al-elektrolitske kondenzoatore, strane proizvodnje.
Priključci od posrebrene bakarne žice dobro se leme, kao i kalajisana legura Ni 43% — Cu 27% -_ —Fe ı kovar. Dobia lemljivost posrebrene bakarne žice 1 kovara sa prevlakom kalaja konstatovana je ı posle veštačkog starenja.
Ispitivanjem lemljivosti posrebrene bakarne Žice O 0,5 mm ı 0,75 mm konstatovana je izrazito dobra lemljivost tanje žice, koja se sa 99% verovatnoće zalemila do 1 s, dok se deblja zalemila sa 90% verovatnoće do 2s.
Ubrzanim starenjem na povišenoj temperaturi potvrđen je kvalitet priključaka koji su se pre starenja dobro lemili. Veštačko starenje praktično nije uticalo na lemljivost (posrebrena bakarna žica i kalajisan kovar). Na kalzjisanim bakarnim žicama uticaj veštačkog starenja je primetan, kako na povišenoj temperaturi, tako ı pod uticajem povišene temperature sa vlagom.
Uporednim ispitivanjem lemljivosti okruglih ži-
čanih priključaka, metodom kapljice ı metodom kupatila konstatovane su prednosti metode kapljice, koje se sastoje u sledećem:
— metodom kapljice lemljivost se može odrediti sa Žželjenom tačnošću;
— metoda kapljice je selektivnija; ona omogućava određivanje lemljivosti u toku vremena, u zavisnosti od materijala priključaka, postupka
izrade prevlake na priključku, kao i od prečnika priključka, temperature lemljenja i sl.
Metoda kupatila po mogućnostima i po tačnosti zaostaje u odnosu na metodu kapljice. Ona se zasniva na oceni lemljivosti na bazi vizuelnog pregleda, što sa sobom povlači subjektivnu grešku. Dobra strana metode kupatila u odnosu na metodu kapljice Je što se u kupatilu ispituje i Otpornost prema toploti lemljenja, a metođom kapljice može da se ispituje samo lemljivost priključaka. Na osnovu rezultata dobijenih metodom kapljice utvrđen Je neophodan broj ispitnih komada, odnosno priključaka, za određivanje vremena kvašenja sa Željenom tačnošću.
Ako se za srednje vreme kvašenja traži tačnost < 0,1 s, neophodan broj ispitnih komada treba da iznosi 14.
Na osnovu podataka iz literature postavljeni su kriterijumi za ocenu lemljivosti metodom kapljice. Propisano vreme kvašenja, odnosno lemljenja, mora podjednako da važi za priključke koji su stareni 1 za one koji to nisu. Za ručno lemljenje se dozvoljava da do 1s 1/10000 lemnih mesta može da ne zadovolji, a za automatsko lemljenje 1/100 000 do 2 s. Kada Je vreme kvašenja veće od 2 s smatra se da priključak ne zadovoljava.
Uporednim ispitivanjem lemljivosti ı otpornosti prema toploti lemljenja metodom kupatila i metodom lemilice, dobijeni su piibližno jednaki podaci. Na osnovu podataka dobijenih u ovom elaboratu mopu se propisati metcde za ispitivanje lemljivosti i otpornosti prema toploti lemljenja. Konstatovano je da pri ispitivanju JlJemiljivosti okruglih žičanih priključaka metoda kapljice ima prvenstvo.
Na osnovu malog broja izvršenih ispitivanja ubrzanog starenja sa povišenom temperaturom i povišenom temperaturom sa vlagom, nije se mogao uporediti uticaj veštačkog starenja sa starenjem pri standardnim atmosferskim uslovima, tJ. nije se mogao utvrditi odgovarajući odnos.
10. LITERATURA
1) Leonard Ochs, Siemens, Lotbarkeit von AuschluBidršhten nach liingerer lagerung bei Raumtemperatur. 2) Geit Becker, Telefonaktiebolaget (M. Ericsson), Schweden, Ein Auswerteverfahren fur Versuche zum Bestimmen der Loteignung.
3) Gert Becker, A Survey of the solderability of component leads.