JUS standardizacija

organizovanje održavanja

kvaliteta

prof. Dr Slavko Marjanović, dipl. inž.

pojave

Kao što je poznato, proizvodima se standardizuju dimenzije, da bi bili zamenljivi, i kvaliteti, da bi se zaštitili potrošači ı omogućili najefikasniji procesi prerade i obrade. Standardizovanje dimenzija i oblika nije potrebno proizvodima od kojih se ne traži zamenljivost. Oni su namenjeni: pretežno ličnoj potrošnji prema individualnom ukusu (čak se traže ı unikati). Međutim, i takvim proizvodima Je potrebna pouzdanost kvaliteta, kako bi se potrošač, pa i proizvođač, obezbedio ustaljenom korisnošću ı ustaljenim načinom izrade. Zato se ne standardizuju dimenzije 1 ostale karakteristike oblika proizvoda podložnih modi i ukusu potrošača. Potreba za standardizovanjem kvaliteta je pak opšta.

Da li kvalitet proizvoda zadovoljava propisani standard ıli ne, to potrošač ne može uvek (skoro nikad) sam da proveri. Zbog toga se samo u retkim slučajevima može prepustiti potrošaču da se sam zaštićuje od nekvalitetnog proizvoda ili usluge. To su oni slučajevi u kojima potrošač poznaje propise standarda a proveravanje kvaliteta se može izvršiti bez razaranja proizvoda, odnosno slučajevi u kojima proizvođač proizvodi za sebe i sopstvenu potrošnju — ı to ne uvek. Ljudi su se često otrovali hranom koju su sami proizveli i pripremili. Sa omasovljavanjem industrijske proizvodnje sredstava za ličnu potrošnju (hrana, odelo i stan) i sa povećanjem broja usluga koje se vrše za druga lica, raste potreba za standardizovanjem (propisivanjem) obaveznog kvaliteta. Isto tako sa omasovljavanjem industrijske proizvodnje sredstava za proizvodnju, raste potreba za standardizovanjem dimenzija i oblika, u svrhu obezbeđenja zamenijivosti i efikasnosti tehnološkog procesa obrade.

Pojava omasovljavanja proizvodnje stvara (zahvaljujući mehanizaciji i automatizaciji) i učestanost pojavljivanja novih proizvoda. Zbog toga

standardizovanih

dolazi i do povećanja broja standarda ı standardizovanja kvaliteta.

Veliki broj propisa i veliki broj onih koji se moraju pridržavati tih propisa, rađa novu pojavu, a to je veliki broj prekršaja ili nepridržavanja propisa.

problemi

Da bi se postigao cilj standardizovanja, treba te prekršaje sprečiti ı obezbediti poštovanje ı pridržavanje standarda. Zato se postavlja pitanje: Kako organizovati održavanje standardizovanih kvalteta? Taj problem je veoma složen zbog velikog broja proizvoda različite imperativnosti za kvalitetom. Pored toga, kompleksnost problema raste ı sa brojem poizvođača, a i sa nestabilnošću tržišta.

Kompleksnost problema zahteva njegovo raščlanjavanje i diferenciranje rešavanja prema delimičnim problemima i njihovim karakteristikama.

Osnovni kriterijum za raščlanjavanje kompleksnog problema na njegove delove je imperatiynost potreba za održavanjem kvaliteta, odnosno strogost pridržavanja standarda. Imperativnost se odnosi na učestanost praćenja kvaliteta i na tolerancije dopuštena odstupanja od standarda. Jednoobrazno rešenje organizacije održavanja standardizovanih kvaliteta stvorilo bi nove probleme, među kojima bi bilo ne samo nerešivih, nego ı nepotrebnih. Stepen imperativnosti potrebe za održavanjem kvaliteta nije isti za sve proizvode, niti ga određuju isti faktori. Za izvesne proizvode tu imperativnost određuje politika društvenog uređenja a za druge proizvode, konjunktura na tržištu i privredna politika društva u međunarodnoj razmeni. Nekad glavni faktori imperativnosti potiču od poslovne politike proizvođača. Svaka od tih politika ima svoj manevarski prostor koji joj dopušta da menja svoju strogost u održavanju kvaliteta proizvoda.