JUS standardizacija

klasifikacija kablovskih otpadaka

Mr. Živomir Jevtić, dipl. ing.

uvod

Kablovska industrija je veliki potrošač osnovnih obojenih metala: bakra, aluminijuma i olova. Znatan deo ovih metala, međutim, zaostaje u raznim fazama izrade kablova spojen sa drugim materijalima za izolaciju i zaštitu u vidu škarta i otpadaka.

U vreme kada se za najvažniji metalni sastojak kabla smatrao bakar, orijentacija prerađivača kablovskih otpadaka Je bila samo na iskorišćavanju bakra, a ostali sastojci kabla su mogli i da propadnu. Jedini način obrade je bio spaljivanje iza koga su ostajali nesagoreli metalni delovi kabla, a tadašnja klasifikacija kablovskih otpadaka je bila jednostavna i uzimala je u obzir samo vrste provodnog materijala i metalnih plašteva. Danas, vrednost izolacionih i zaštitnih materijala u kablovskim otpacima nije za potcenjivanje, a postoje i razvijeni postupci, uređaji ı alati za efikasno rastavljanje otpadaka kablova i električnih provodnika na sastavne delove koji imaju određenu dalju upotrebnu vrednost. Oslobođeni metalni provodnik (najčešće je to bakar), sada bez oksidne kore koju je dobijao u procesu spaljivanja, više nije degradiran i može se dalje prerađivati kao kvalitetna sekundarna sirovina. Slično je i sa izolatorima (papirom, gumom i plastičnim masama) koji su sada sačuvani i mogu se dalje prerađivati. Mehaničkom obradom otpadaka kablova zaštitni plaštevi se razdvajaju u potpunosti, pa ı oni imaju izvesnu upotrebnu vrednost.

Postojeće klasifikacije otpadaka obojenih metala samo uzgred pominju kablovske otpatke, ne ulazeći u detaljniju podelu ove važne klase otpadaka obojenih metala, iako koncentracija pojedinih obojenih metala u njima varira u širokim granicama (od 20 do 90 procenata ukupne težine), što znatno utiče na kvalitet i vrednost nesortiranih otpadaka.

Da bi se promet i trgovina ovom vrstom otpadaka obojenih metala odvijali, potrebno je detaljnije raščlaniti vrste kablovskih otpadaka i to tako da se može što jednostavnije utvrditi njihov kvalitet i tehnološka svojstva uz lako vizuelno raspoznavanje i sortiranje na određene grupe bez

posebnog stručnog poznavanja kablovskih proizvoda. Zato treba odabrati kriterijume za njihovu klasifikaciju na osnovu kojih bi se razlikovali po vrsti, vrednosti ı sadržaju određenih materijala u njima, mogućnosti razdvajanja elemenata kabla i njihove dalje upotrebe i sl., čime bi se dobila realnija slika o kvalitetu i ceni pojedinih vrsta ovih potencijalnih sekundarnih sirovina koje se u sve većem obimu pojavljuju na tržištu.

kriterijumi za klasifikaciju

Asortiman kablovske proizvodnje obuhvata izradu više hiljada različitih proizvoda. Još je veći broj oblika otpadaka ı da bi se u mnoštvu raznih vrsta kablovskih otpadaka napravio red i preglednost, potrebno je izvršiti njihovo grupisanje, odn. klasifikaciju. Najpogodnija je tzv. nezavisno nadređena dekadna klasifikacija, Jer omogućava primenu kratkih ı Jednostavnih oznaka sa dovoljno slobodnog prostora za obeležavanje svih karakterističnih varijeteta koji se pojavljuju.

Osnovni kriterijumi za klasifikaciju kablovskih otpadaka su:

1. VRSTA PROVODNOG MATERIJALA. Električni provodnik je izrađen od metala. Pošto elementi kabla u otpatku nemaju funkcije koje bi imali u ispravnom kablu, njihovi oblici nisu bitni za klasifikaciju, već se razlikuju samo vrste materijala od koga su izrađeni. Zbog toga se u okviru ovog kriterijuma ne uzima u obzir da li je provodnik žica ili uže kružnog, sektorskog, ovalnog, pravougaonog ili nekog drugog oblika poprečnog preseka već, samo vrsta metala od koga je provodnik izrađen.

2. RED VELIČINE PREČNIKA KABLA. Kablovi se uglavnom dele na energetske i telekomunikacione. Oni se razlikuju u dva elementa: u veličini poprečnog preseka i debljini izolacije. Energetski kablovi imaju velike poprečne preseke, a telekomunikacioni su izrađeni od tankih provodnika čiji Je prečnik manji od 1 mm. Izolacija energetskih kablova ima veliku debljinu dok je izolacija telekomunikacionih kablova vrlo tanka.