JUS standardizacija
86
Pored navedenih organizacija i ISO-komiteta postoji takođe veliki broj drugih, koji direktno ili indirektno učestvuju u radu na izradi međunarodnih standarda iz oblasti zaštite životne sredine.
Sve ovakve organizacije stvaraju se iz dana u dan u nacionalnim ili regionalnim okvirima, obuhvatajući u poslednje vreme čak i teritorije kontinenata i to upravo onom brzinom kojom prodire svest o korisnosti standardizacije. Takva saznanja sve više prodiru zahvaljujući atmosferi poverenja u kojoj dolazi do otvorene razmene mišljenja o trenutno najboljim rešenjima i najaktuelnijim naučnim dostignućima.
rad Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju
Opšta društvena zainteresovanost za rešavanje problema zaštite životne sredine u našoj zemlji nameće promenu dosadašnjeg rada na standardizaciji u Ovoj oblasti — napuštanje parcijalnog načina rešavanja problema. Posle sagledavanja težine i složenosti problema, a oni su sve veći, Jer su direktna funkcija intenzivnog razvoja zemlje, DOtrebno Je stvoriti sistem sa potrebnim mehanizmom za rad na standardizaciji koji bi bio zasnovan na koncepcijama proverenim i već odavno usvojenim u mnogim zemljama.
Usvajanjem programa Tehničkog komiteta 147 i osnivanjem posebnog odeljenja za rad na standardizaciji u oblasti zaštite životne sredine, Jugoslovenski zavod za standardizaciju usvojio je i mehanizam za praktično istraživanje onog dela zadataka koje društvo postavlja standardizaciji kao tehničko-pravnoj disciplini.
Sledeći principe muhltidisciplinarnog pristupa rešavanju kompleksnih tehničkih problema koje primenjuju ı Međunarodne organizacije za standardizaciju, Jugoslovenski zavod za standardizaciju je započeo rad na standardizaciji u oblasti voda formiranjem radnih grupa sastavljenih od eksperata različitih struka iz institucija koje se direktno ili indirektno bave problemima zaštite životne sredine. Svaka radna grupa, a osnovano ih je šest, odgovara po sadržaju rada ISO-potkomitetima o kojima je ranije bilo reči.
Na ovaj način omogućeno je Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju da koordinira rad tako da:
— prati ı proučava sistematski probleme standardizacije; — aktivno učestvuje u predlaganju, usvajanju i unošenju gotovih standardnih rešenja u sva akta tehničke regulative u oblasti zaštite Životne sredine;
— permanentno pruža informacije sa područja standardizacije kako bi se svaka akcija koja se sprovodi mogla uprostiti, pojednostaviti
ili racionalizovati, korišćenjem standardnih rešenja;
— pojednostavi i uprosti rad na unifikaciji tehničke regulative unutar zemlje.
regulisanje zaštite voda u SFRJ
Za oblast zaštite voda od posebnog značaja je činjenica da se dosadašnji rad na donošenju standarda nije odvijao sistematski, zbog čega se nisu mogla sagledati ni njena složena problematika, ni dostignuća u toj oblasti koja se u nekim razvijenim zemljama već dosta dugo koriste.
Zaštita životne sredine u našoj zemlji samo Je najnužnije regulisana, može se slobodno reći neujednačeno, nesistematski i što je najglavnije, najrazZličitijim pravnim aktima.
Mnopgobrojni su propisi (standardi, pravilnici, odluke, naredbe, uputstva, tehnički normativi, norme kvaliteta i dr.) slične sadržine kojima se materija zaštite reguliše na saveznom, republičkom, užem regionalnom, ili opštinskom nivou. Položaj radnih organizacija koje su bile dužne da sprovode propise u praksi bio Je otežan ne samo malobrojnošću propisa nego i izuzetnim šarenilom i prisustvom raznih heterogenih rešenja. Ukoliko su se kao regulativna akta u oblasti zaštite životne sredine pojavljivali standardi, rešenja koja su nudili nisu bila bez naglašenih uticaja inostranih sistema, pa je OVO JOŠ više otežavalo kako rad organa odgovornih za regulisanje ove materije, tako i organa u čijoj Je nadležnosti njihovo sprovođenje.
U daljem izlaganju navešćemo jedan broj propisa kojima je materija zaštite voda bila regulisana, bez obzira na njihovo važenje u ovom momentu, jer, kako se zna, proces njihovog usaglašavanja sa novim Ustavom još je u toku.
Bez pretenzija da smo uspeli da prikupimo sve propise navodimo ih radi ilustracije i potvrde našeg stava, da se regulisanje zaštite voda pomoću zakonodavno pravno-tehničkih akata mora sprovesti jedinstveno i unificirano.
Među propisima koje su. donosili resorni organi federacije ili republika nalaze se sledeći:
1. Osnovni zakon o vodama, »Službeni list SFERJ«, br. 13/65, 50/68, 60/70;
2. Rezolucija o politici razvoja vodoprivrede, »Službeni list SFRJ«, br. 28/70;
3. Pravilnik o higijensko-tehničkim merama za zaštitu voda za piće, »Službeni list SFRJ«, br. 44/60; 3/66, 40/60, 11/62;
4. Pravilnik o opasnim materijama koje se ne smeju unositi u vode, »Službeni list SFRJ«, br. 3/66, 7/66; 7:
5. Pravilnik o vrstama i načinu posmatranja i ispitivanja kvantitativnih ili kvalitativnih promena vode, »Službeni list SFRJ«, br. 42/66;