JUS standardizacija
140
informacije ISO
U ovoj rubrici obiavljuju se stručne i druge informacije iz informativnog biltena Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).
poruka generalnog sekretara ISO, g. Ole Sturena na početku 1976. godine
Narodi sveta počinju najzad shvatati da jedino prava međunarodna saradnja može rešiti zaista veliki broj problema sa kojima se suočavamo. Porast aktivnosti ISO-a u toku proteklih godina u direktnoj je vezi sa sve većom uzajamnom ekonomskom zavisnošću međukontinentalnih razmera, ma kolike bile društvene i političke razlike u svakoj zemlji.
Mera do koje se predstavnici različitih naroda trude da u okviru ISO-a nađu rešenja čitavom nizu tehničkih problema, Jasno pokazuje da se uviđa da je zajednički prilaz problemima u savremenom svetu jedini razuman prilaz.
Pre manje od jedne decenije ISO je bio smatran forumom na kome se nastojalo da se dođe do približavanja među različitim nacionalnim stanđardima. Danas je pak, od samog početka, glavni napor usmeren na izradu međunarodnih standarda koji, kao takvi, otklanjaju probleme u novim oblastima tehnike. Sa skoro 100 000 saradnika koji direktno učestvuju u njegovoj stručnoj delatnosti, ISO ima kadrove sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom za široki niz oblasti. Ali to nije dovoljno. Da bi bilo sigurno da međunarodni standardi ISO odgovaraju stvarnim potrebama i da dovoljno vode računa o svim zakonitim gledištima, ustanovljena je mreža saradnje sa više od 300 međunarodnih organizacija. Prirodno je da su ova specijalizovana tela zainteresovana za rad tehničkih komiteta ISO koji rade u njihovoj sferi interesa. Tako se Međunarodno udruženje za kafu isključivo interesuje za delatnost ISO/TC34/SC 8/ »Stimulativna sredstva«, dok, na primer, Savet za carinsku saradnju sarađuje se 94 komiteta ISO, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za evropsku saradnju sa 92? komiteta, Međunarodna organizacija Unije potrošača sa 55 komiteta, Svetska zdravstvena organizacija sa 51 komitetom itd. ISO održava veze sa oko 400 specijalizovanih institucija Ujedinjenih nacija.
Sledeći primer uzajamne zavisnosti, ovog puta između međunarodnih organizacija, dozvoljava da se tvrdi da sc ISO koristi ne samo dodatnim iskustvom ovih međunarodnih organizacija, već isto tako, da im se programi ne preklapaju. Šta više, ova tela se trude da budu među prvima koji primenjuju standarde ISO i sve se više direktno obraćaju ISO-u za svoje zajedničke probleme iz oblasti standardizacije. Uvek, kada je to moguće, ISO daje prednost zahtevima koji dolaze od međunarodne zajednice.
U toku n:koliko proteklih godina ISO je učvrstio svoj položaj međunarodne ustanove specijalizovane za standardi-
zaciju. Primera radi, 1975. godine ISO je dobio savetodavni status I reda pri ECOSOC-u, a UNCTAD je savetodavni status ISO-a podigao iz kategorije »poseban« u kategoriju »opšti« (koja Je najvažnija).
ISO se zaista nalazi na čelu međunarodnih nedržavnih organizacija, o čemu svedoče česte izjave priznanja od strane Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih institucija.
Činjenica da je još devet zemalja pristupilo ISO-u tokom dve protekle godine, predstavlja Još jedan dokaz sve većeg priznanja važnosti međunarodne standardizacije za razmenu dobara i međunarodnu trgovinu. Takođe je vredno podsetiti na činjenicu da završni dokumenat Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi — koji je skoro potpisan u Helsinkiju — sadrži poglavlje koje je isključivo posvećeno unapređenju međunarodne saradnje na polju standardizacije. To je prvi put da jedan, po svojoj suštini politički dokument, izričito tretira ovu temu.
Povodom Svetskog dana standardizacije 1975. godine, Predsednik ISO-a, g. Ake T. VRETHEM, Je u svojoj poruci podvukao ulogu međunarodne standardizacije u novom ekonomskom poretku koji upravlja odnosima između razviJenih zemalja i zemalja u razvoju.
Gospodin Vrethem Je dao sledeću izjavu: »Verujem da ISO s pravom može pretendovati na vodeće mesto među međunarodnim organizacijama u regulisanju svoje politike u skladu sa svojom ulogom širom sveta.
Šta to znači u praksi? Kao prvo Savet ISO-a je preporučio da se njegov broj članova poveća od 14 na 18, sa specijalnom namerom da na taj način podstakne zemlje članice Trećeg sveta da aktivnije učestvuju u izrađi jedne politike koja treba da bude prilagođena smernicama koje su utvrdile trogodišnje Generalne skupštine.
Istina Je đa su industrijalizovane zemlje ipak glavni graditelji međunarodnih štandarda ISO ı njihovo veće iskustvo iz odgovarajućih stručnih nadležnosti omogućiće im da sačuvaju za dugi niz godina ovaj vodeći položaj.
Uporedo sa tim ne treba zaboraviti da Je ovo angažovanje industrijalizovanih zemalja u aktivnosti ISO-a najbolja garancija da međunarodni standardi ISO postanu uspešni prenosioci tehnike u zemlje u razvoju.
Međutim, malo po malo, zemlje u razvoju imaju sve značajniju ulogu u stručnom radu tehničkih komiteta: nedavni sastanak u Kuala Lumpuru tehničkog komiteta ISO za gumu i proizvode od gume, prvi sastanak te vrste koji jc