JUS standardizacija

242

požara, eksplozija, zračenja i dr., naročito onih koji su vezani za upotrebu u domaćinstvima i za uključenje u evropsku CB šemu CEE-a za međusobno priznavanje ispitnih sertifikata 1 ispitnih stanica

— racionalizacije električne energije u svim vidovima njenog stvaranja, prenosa 1 korišćenja,

— pouzdanosti, uslova i metoda merenja opreme, materijala i sastavnih delova u cilju vršenja propisanih atestiranja i dobijanja uporednih vrednosti za ocenu njihovog kvaliteta.

— proizvodnje i prenosa clektrične energije (uređaji za proizvodnju, transformaciju, kao i aparati, kablovi i mreže za visoki ı niski napon),

— uređaja koji koriste električnu energiju (industrijski, za široku potrošnju sa aparatima za domaćinstva i uređaji za merenje, regulaciju ] upravljanje u industrijskim procesima).

3.5 Elektronika i telekomunikacije

Iz tabele 5 se vidi da je dinamika donošenja međunarodnih standarda po TC iz ove oblasti skoro dvostruko veća u odnosu na oblast energetike. Pitanje prioriteta se stoga ovde postavlja u još oštriJoj meri, pogotovu što tekuća međunarodna dokumentacija za standarde čija je izrada u toku ukazuje da će se ovaj odnos i dalje znatno povećavati u korist standarda za elektroniku i telekomunikacije. Kao prioritetni ovde dolaze standardi iz:

— bezbednosti elektronskih aparata u domaćinstvima 1 širokoj potrošnji (televizori, radioaparati ı drugi), kao i za ostalu elektronsku opremu ı delove,

— bezbednosti elektromedicinske 1 nuklearne merne opreme,

— elektronske i telekomunikacione opreme za bezbednost u saobraćaju (drumskom, železničkom, vazdušnom, rečnom ı pomorskom),

— sistema, opreme, materijala i sastavnih delova za razvoj Jedinstvenog sistema veza u JugoslaViji, — pouzdanosti, uslova i metoda merenja opreme, materijala i sastavnih delova u cilju vršenja propisanih atestiranja i dobijanja uporednih vrednosti za ocenu kvaliteta,

— sastavnih delova za koje smo zainteresovani za uključivanje u međunarodni harmonizovani sistem atestiranja TEC Q.

4. Zaključak

Prednje analize pokazuju da domaća elektrotehnička standardizacija, slično svetskoj standardizaciji, prolazi kroz kritične faze svoga razvoja u pogledu pravilnog programiranja 1 izbora standarda

· koji su neophodni unutrašnjem razvoju zemlje, nje-

noj međunarodnoj trgovini i elektrotehničkoj tehnologiji. Izuzetno visoki stepen međunarodne kohezije u elektrotehničkoj standardizaciji može znatno da pomogne u pravilnom izboru ı savlađivanju prioriteta u donošenju nacionalnih standarda.

Ovo nameće neophodnost da se u buduće pitanju izbora i planiranja elektrotehničkih standarda posveti značajna pažnja, te da se na ovom poslu organizovano uključe veliki sistemi iz oblasti energetike i telekomunikacija, kao i sve privredne, društvene ı druge institucije koje su zainteresovane za razvoj elektrotehničke standardizacije. Od posebnog je značaja postavljanje ovog pitanja kao kontinuiranog zadatka svim članovima, tehničkim odborima i tehničkim pododborima Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta.

Literatura

1. B. Cerovac, »Snaga međunarodne elektrotehničke komisije IEC«, Stanđardizacija, bilten Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju, br. 11, 1973, god.,

2. B. Cerovac, »Novo upravljanje tehničkim radom u IEC«, Standardizacija, bilten Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju, br. 2, 1976. god.,

»Rćeflexions sur les vrais et les faux problćmes de la normalisation mondiale«,

Revue Gćnćrale de MPElectricite, July/rAugust, 1974, Vol. 83, N? 7/8.

4. JUS—1975, »Katalog jugoslovenskih standarda« u izdanju Jugoslovenskog zavoda za standarđizaciju, Beograd, 1975.

5. IEC—1976, »Catalogue des publications«, u izdanju Centralnog biroa IEC, Ženeva, 1976.

6. »>IEC—Report on activies for 1975« u izdanju Cermtralnog biroa IEC, Ženeva, 1976.

3. P. Aillert.