JUS standardizacija

288

hodno poznatu standardnu devijaciju do koje se u praksi teško dolazi.

4.1.1 Izbor plana Postupak je sledeći:

a) sa datim nivoom kontrolisanja (a to je obično II) i veličinom serije ili partije, koristeći tabelu I-A, dobija se slovna oznaka veličine uzorka.

b) Sa slovnom oznakom veličine uzorka i PNK iz tabele II-A nađe se veličina uzorka (m) i konstanta prihvatljivosti (ke).

c) Uzimajući slučajni uzorak ove veličine, treba izm»riti karakteristiku »x« na svakoj jedinici i onda izračunati x — aritmetičku sredinu uzorka i »s& procenjenu standardnu devijaciju*. Ako je x izvan granica specifikacije, partija ili serija se odbija bez izračunavanja s, ako nije onda, ako su date dvostrane (odvojene) granice specifikacije, izračunava se »statistika kvaliteta«:

LX x—L;

Zatim se poredi »statistika kvaliteta« sa konstantom prihvatljivosti (ks i/ili ki) dobijenom iz tabele II-A.

Ako Je odgovarajuća »statistika kvaliteta« uzorka veća ili jednaka konstanti prihvatljivosti, treba primiti partiju ili seriju, ako je manja, treba je odbiti.

Slično je zaključivanje i kada je data samo jedna granica specifikacije (gornja ili donja), kao i za slučaj kada su date obe granice.

4.1.2 Primer rada sa planom

U sledećem primerku data je maksimalna radna temperatura nekog uređaja, 60%C. U proizvodnji je kontrolisana serija od 100 jedinica. Kontrolni nivo II. Normalno kontrolisanje sa korišćenim PNK = 2,5%. Iz tabele I-A, veličina uzorka koja se zahteva je 10 i konstanta prihvatanja je 1,41. Pretpostavimo da su izmerene veličine bile sledeće: 53% 57%, 49% 58% 54", 58", 56%, 55", 50%, Prema kriterijumima za prihvatanje, sračunavanje se sprovodi na sledeći način:

* »s« se izračunava iz formule:

iM=*

n (xj—X%X)? >i =

aaa s= _— —n—_i Sde je x= ==

ili „ n > xy—(} x))ž i=1

n(n—1)

Potrebni podaci Dobijene

vrednosti Veličina uzorka: n 10 Srednja vrednost uzorka x EE 54,9

Standardna devijacija s= =}žZ(x—xX)”/m— 1) 3,414 Granica specifikacije (gornja) 7. 60 Os = (L.—X>X}| |s 1,494 Konstanta prihvatljivosti: k (tabela II-A) 1,41 Prihvatljivi kriterijum, poređenje O, sa & 1,494>1,41

Serija zadovoljava kriterijum za prihvatanje, jer Je O, veće od Ak.

4.1.3 Grafička metoda

Treba nacrtati liniju: x = L. — KS (za gornju granicu) ili x = L,+ KS (za donju granicu)

i usvojiti na grafiku (vidi sl. 2) x kao vertikalnu osu ı s kao horizontalnu osu. Koristeći vrednosti od s i x, izračunatih iz dobijenih merenja uzoraka, (kao u 4.1.1) uneti tačku s, X na grafik. Ako ova tačka leži u zoni prihvatanja, serija ili partija se prihvata ako je van zone odbija se. Koristeći podatke u primeru tačaka 4.1.2 označiti tačku /..=60 na x osi (vertikalnoj) osi i nacrtati liniju kroz ovu tačku sa nagibom — k (kao k= 1,41; ove srednje vrednosti prolaze kroz tačke s=1, x=58,59; s=2, x=57,18, s=3, x=55,77... itd., odabrana najpovoljnija tačka i kontrolna prava linija kroz nju i •s=0, x= 60 tJ. Z,). Zona prihvatanja je tada površina ispod ove linije. Izračunate vrednosti od s i x su 3.414 i 54,9. Unoseći tačku s, x na slici 2 uočljivo je da ona leži tačno u zoni prihvatanja, pa je i scrija rrihvaćena.

4.2 »c - metoda«

Ova metoda se koristi samo tamo gde postoji sigurna ı tačna evidencija prema kojoj se procenjena standardna devijacija procesa može smatrati da je poznata i konstantna.

4.2.1 Izbor plana

Iz tabele I-A dobija se slovna oznaka veličine uzorka, zatim za normalno kontrolisanje iz tabele III-A*, sa dobijenom slovnom oznakom i specificiranim PNK dobija se veličina uzorka (m) i konstanta prihvatljivosti (&).

* U tabeli III-A dati su jednostruki planovi kontrolisanja kod normalne kontrole za slučaj korišćenja ,,o-metode *.