JUS standardizacija

285

osnovu američkog vojnog standarda MIL — STD — 105 D, odnosno ABC — STD — 105.

Obzirom da ova metoda kontrolisanja uzorkovanjem po atributima ima, kao i svaka druga metoda, svojih mana i prednosti, javila se logična potreba za njenim upotpunjavanjem. Predlog standarda JUS A.K1.002 — Postupci, tabele i dijagrami za uzorkovanje pri kontrolisanju po varijablama za procenat defektnih jedinica, koji je na Javnoj diskusiji, čini dopunu potrebe za standardima iz oblasti uzorkovanja.

2. atributi, varijable

Kada su, u odnosu na specificirane zahteve, izvesne karakteristike ocenjene i klasirane kao odgovarajuće ili neodgovarajuće, na primer: »ide — ne ide«, dobar — loš« ili »zadovoljava — ne zadovoljava«ć onda govorimo o kontroli prema atributima. Tada se kontrolisanje može obaviti samo vizuelno ili jednostavnom proverom jedne date karakleristike kvaliteta (atribut).

Pri kontrolisanju prema varijablama izvesne karakteristike se ocenjuju prema numeričkom nizu (kvantitativno) ı izražene su tačkama u tom nizu.

Na taj način je moguće utvrditi matematičku relaciju u rasporedu ovih tačaka tako da ona pokazuje meru njihovog nagomilavanja i rasipanja, pa i tražene uslove za određivanja stepena slaganja sa tim karakteristikama.

U prvom slučaju (kontrola po atributima) svaki provereni proizvod se svrstava u »ispravne« ili »neispravne«, ne meri se stepen neispravnosti, dok u drugom slučaju (kontrola prema varijablama) uzima se u obzir i stepen neispravnosti. Zato pri odlučivanju za izbor metode kontrolisanja treba znati sledeće: a) Ekonomski gledano, sa stanovišta utroška vremena i novca po kontrolisanoj jedinici, kontrolisanje po atribufima je skuplji metod.

b) Tehnički posmatrano, kontrolisanjem po varijablama dobijaju se tačnije informacije o kvalitetu proizvoda i ranije se saznaje da li se kvalitet proizvoda pogoršava.

Kontrolisanje po varijablama ima stvarnu prednost kada se radi o skupim proizvodima, npr. za slučaj ispitivanja razaranjem, jer planovi za kontrolisanje po varijablama daju uštedu u veličini uzorka pri istoj sigurnosti odlučivanja za, pojedinačnu karakteristiku kvaliteta. Ovo je posebno uočljivo, ako se da prikaz uporednih veličina uzorka za slučaj kontrolisanja prema atributima i prema varijablama.:*

o)

Veličina uzorka Veličina uzorka Redukcija u veličini uzorka prema atributima prema varijablama brojno u procentima

10 || 3 30%

15 10 5 33%

20 13 7 35%

30 16 14 47%

40 20 20 50%

39 23 30 45%

75 35 40 53%

115 50 65 57%

150 60 90 60%

225 70 155 69%

300 85 215 12%

450 100 350 78%

750 125 625 83%

1500 200 1300 87%

* Ova tabsla je data na osnovu upoređivanja američkih standarda iz ove oblasti od strane američkih

stručnjaka.

d) Plan kontrolisanja prema atributima je prostiji,

e) Plan kontrolisanja prema varijablama je komplikovaniji, zahteva više tehničkog znanja | poznavanje statističke teorije.

f) Plan kontrolisanja prema varijablama j Je manje

pogodan kada broj merenja koja treba izvršiti po jedinici proizvoda raste, a svaku karakte- |

1!

ristiku treba oceniti posebno. U tom slučaju treba primeniti »varijableeć za Jednu ili dve značajnije dimenzije, a »atribute« za ostale karakteristike.

Opšte gledano, planovi za kontrolisanje na osnovu mernih veličina tj. na osnovu promenljivih (po

_ varıijablama) imaju prednosti u odnosu na one

_ prema atributima (dobar—loš). Međutim, to ne

znači da kontrolisanje po varijablama treba kori-