JUS standardizacija

referat u vezi sa proslavom

30 godina standardizacije

Mlilan Krajnović

Drugarice ı drugovi!

Ove godine se navršilo 30 godina od donošenja prvog zvaničnog dokumenta o osnivanju, OTganizaciji, zadacima i mestu u sistemu jedne relativno nove discipline pod nazivom standardizacija. Taj dokumenat Je UREDBA O STANDARDIZACIJI koja Je objavljena u Službenom listu FNRJ 25. septembra 1946. godine. Sama činjenica da se u eri obnove ratom razorene zemlje mislilo ı na ove probleme, ukazuje da smo i tada imali entuzijasta kojima su bile poznate mogućnosti i neophodnost uključivanja standardizacije u tokove ubrzanog razvoja jednog društva koje je izrastalo na zgarištima i pustoši drugog svetskog rata. Takvo saznanje Je na veoma intuitivan način sadržano u jednom pravnom aktu kao što je spomenuta Uredba. Kada danas sa odstojanja od 30 godina analiziramo taj dokumenat, ne možemo a da tvorcima toga dokumenta ne odamo iskreno i dužno priznanje. Koncepcija Uredbe o standardizaciji toliko je kompleksna da ni 30 godina kasnije u nekim bitnim pitanjima ti okviri nisu prevaziđeni, tačnije neki ciljevi nisu još ni dostignuti. To se upravo odnosi na jedinstvo sistema regulativnih akata standardizacije koji su danas u većoj ili manjoj meri aktuelni u svim zemljama razvijenog dela sveta.

Radi istorijske tačnosti treba ovom prilikom kazati da su prve zvanične aktivnosti na standardizaciji kod nas počele uoči drugog svetskog rata kada su bile pripremljene tzv. građevinske norme i neki dokumenti vezani za vazduhoplovstvo. Propise za parne kotlove preuzimale su inspekcijske službe pretežno od Nemačke, Austrije i Mađarske. Međutim, rat je presekao taj proces i onemogućio da započeti posao dobije odgovarajuću fizionomiju. Na žalost, nikakvi dokumenti o tome nisu sačuvani tako da nije moguće baciti više svetla na to vreme.

Ako bismo danas pokušali dati potpuniji osvrt na pređeni put i analizirati šta smo ostvarili, bilo bi nam potrebno mnogo više prostora nego što ga ima na raspolaganju jedan prigodni referat i mnogo više vremena od onoga koje nam ovom prigodom stoji na raspolaganju. Dozvolite mi zbog toga da

o onome što Je iza nas govorim kao o iskustvu koje nam može biti od koristi za ono što sada radimo i što nas očekuje u narednom periodu. Mi često kažemo da je standardizacija relativno nova disciplina, da Je ona produkt i nerazdvojni pratilac razvijenog industrijskog društva. To je tačno. Međutim, ta lakonski sročena misao malo govori o suštini i složenosti problema. Eksplozivni razvoj nauke ı tehnologije XX veka otvorio je proces Ovladavanja silama prirode koji ljudskom rodu, posmatrano na duži rok, otvara neograničene mogućnosti stvaranja ı uspona na materijalnom ı intelektualnom planu. Industrijsko društvo u koje smo već kročili, suočilo nas Je sa milionima problema koje sa sobom nosi tehnički progres. Nova tehnika, nova tehnologija ı nove materijalne vrednosti koje čovek stvara uz njihovu pomoć, pored pozitivnih nose u sebi i negativne faktore koje čovek našeg vremena mora držati pod kontrolom i organizovano usmeravati da ne prerastu u stihiju koja Je u stanju da neutrališe sve pozitivne efekte savremenog razvoja. To je upravo onaj suštinski zadatak discipline nazvane imenom standardizacija. Nemoguće je danas zamisliti racionalno organizovanu, jeftinu i kvalitetnu serijsku ı masovnu proizvodnju, a da oprema, reprodukcioni materijali, postupci, oblici, dimenzije, kvalitativne, funkcionalne i eksploatacione karakteristike tih proizvoda nisu standardizovane. Da li je moguć bezbedan iı produktivan rad ljudi ı opreme u uslovima kakvi vladaju u rudnicima, tunelima na visokim branama ili drugim objektima visokogradnje, na prenosu ćlektroenergije ili drugim eksplozivno ugroženim sredinama a da oprema, uslovi rada, postupci i svi drugi elementi proizvodnog procesa nisu naučno provereni i oblikovani u određena pravila ponašanja koja mi nazivamo standardima. Kako bi izgledale milionske seobe savremenih nomada XX veka kada pored modernih transportnih sredstava ne bi bile regulisane ı takve sitnice kao što su saobraćajni znakovi, simboli, način ponašanja i sporazumevanja subjekata te brojne armije motorizovanih nomada. Savremena elektronika predstavlja jednu od najpropulzivnijih aktivnosti i otvara čoveku našeg vremena neslućene