JUS standardizacija

351

mogućnosti. Međutim, ona ne bi bila ono što je ako način korišćenja komponente ı1 sastavni delovi svih elektronskih i telekomunikacionih sistema koji pokrivaju našu planetu, ne bi bili precizno proračunati i do detalja regulisani dokumentima koje nazivamo standardima. Savremeni stan ili radna prostorija predstavljaju kutije u koje je zatvoren čovek našeg vremena 1 u kojima provodi najveći deo svoga života. Nije teško zamisliti kako bi izgledala psiha toga čoveka u košnicama koje nazivamo gradovima da hiljade detalja na tim kutijama nisu relativno precizno definisane aktima ove discipline čiji jubilej slavimo. Broj invalida rada i žrtava gradskog života bio bi mnogostruko veći, Iako čak i pod sadašnjim okolnostima predstavlja teret koji naše društvo sa naporima podnosi. Ekonomske odnose u savremenom svetu karakterišu rafinirani oblici eksploatacije nerazvijenih od strane visokorazvijenih zemalja. Shvatanje da se od savremenih oblika eksploatacije, možemo efikasno i na dugu stazu boriti fiskalnim instrumentima carinske i poreske politike, podržanih administrativnim restrikcijama, predstavlja zabludu koja ima visoku cenu. Savremeni instrumentarij standardizacije ukomponovan u ekonomsku politiku zemlje, predstavlja savremen ı nezamenljiv oblik zaštite od moderne eksploatacije.

Da bi se izbeglo dalje nabrajanje može se kratko i Jasno reći da Je standardizacija danas prisutna na svim mestima gde savremeni čovek Živi i radi, bez obzira da li je u pitanju materijalna proizvodnja, saobraćaj, sporazumevanje ı prenošenje znanja, zaštita zdravlja ıli ljudske okoline, borba protiv požara ili drugih oblika stihije itd.

Da ne bi bilo nesporazuma ili preterivanja, standardizacija se nigde ne Javlja kao primarna aktivnost nego doslovce kao pratilac ı nerazdvojni deo svih aktivnosti našeg vremena. TI ako ona ima sekundarni karakter, posledice koje produkuje najčešće imaju prvorazredni značaj. Uslovi utvrđeni standardom, tehničkim normativom ili drugim aktom mogu izmeniti uslove privređivanja privrednog subjekta do toga stepena da ih ni jedna sistemska mera ne može kompenzirati. U tome je osetljivost ove materije društveno interesantnija, o čemu ću više reći nešto kasnije.

Letimičan i površan pogled na ovu materiju i probleme sa kojim se suočavamo nameću pitanje da li smo se adekvatno organizovali na ovim poslovima da bismo zadovoljili zahteve. vremena. Smatram da odgovor može biti kratak i jasan. Ne, nismo. Pod uticajem razvijenih zemalja uz kupovinu tehnologije i znanja, materijalne faktore smo razvijali relativno brzo. Međutim, način mišljenja Je u zaostajanju. Ovo naše zaostajanje u načinu mišljenja može da se razume samo ako je u pitanju pojedinac. Teško je shvatiti da kao društvo nismo uspeli sagledati ovaj fenomen i da se nismo adekvatno organizovali. To nam je nametnulo neke probleme koje moramo rešavati i kojima bih

posvetio preostali deo izlaganja. Ti problemi se mogu razvrstati u dve osnovne grupe. Jedni se odnose na naše unutarnje prilike, a drugu grupu sačinjavaju problemi vezani za međunarodnu saradnju. |. unutarnji problemi

1. Jedinstvo sistema regulativnih akata standardizacije. lako je Uredba o standardizaciji pre 30 godina dala zakonski osnov za regulisanje ove materije na jedinstvenoj osnovi mi smo tek poslednjih godira uspeli da tu ideju ostvarimo i to ne u potpunosti. Akti standardizacije ili kako je kod nas uobičajeno da se kaže — akti tehničke regulative, bili su u nadležnosti resornih organa federacije, međusobno su se preplitali i istu materiju po dva zakonska osnova različito regulisali. Umesto jedinstvenog sistema ovih akata imali smo kompletnu zbrku i neusklađenost. Svaki organ je u skladu sa svojim ovlašćenjima, nezavisno od drugih, regulisao ono što su njegove službe ocenile kao potrebno. Inostrani standardi (najčešće nemački) pretakani su u naše propise i standarde, nekritički, bez jedinstvenih kriterija ili usaglašavanja stavova. Nedostatak stručnjaka u resorima ı jedinstvenih stavova među resorima doveli su do toga da je područje tehničkih propisa postalo pogodno tlo za dopunski rad »univerzalnih stručnjaka« za brojne probleme. Posledice mislim da su poznate.

Ono što smo počeli i što moramo do kraja dovesti u Ovoj oblasti, to je izgradnja sistema u kome ćemo, poštujući ustavne kategorije, obezbediti komplementarnost standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta. Standard kao akt proistekao iz konsenzusa zainteresovanih organizacija i organa, predstavlja osnovu sistema, a tehnički normativi ı norme kvaliteta kao akti društvene intervencije, dopunu sistema. Samoupravno društvo kao što je naše ne može u ovoj oblasti preferirati akte državne intervencije aktima proisteklim iz dogovora.

Što se tiče nivoa akata mi moramo tražiti naša rešenja respektujući stanje na međunarodnom planu i naše ustavno uređenje. Ni u jednoj drugoj oblast: kao u ovoj na međunarodnom planu ne postoji tako visok stepen saradnje i kooperacije. Međunarodni standardi, regionalni, nacionalni, granski i interni, kao i republički propisi moraju biti vezani nekom zajedničkom niti i koordinirani na određen način. Bez te koordinacije naći ćemo se u krizi različitih rešenja koja će na tehničkom planu cepati jedinstvo tržišta i omogućiti zatvaranje u granske ili regionalne okvire. Društveni dogovor između nosilaca ovih poslova i zakonskih ovlašćenja predstavlja objektivnu potrebu za planiranje i objedinjavanje politike standardizacije u Jugoslaviji. Uostalom, završni dokument KEPS-a u Helsinkiju čiji Je potpisnik i Jugoslavija, i mere GATT-a