JUS standardizacija

standardizacija kao faktor ekonomičnosti kod proizvođača i potrošača alata

Branimir WMltrović, dipl. ing.

standardizacija i asortiman

Na standardizaciju se dugo gledalo kao na aktivnost drugostepene važnosti. U mnogim preduzećima bila je praksa da se sektori za standardizaciju razviju kada preduzeću ide dobro i gase kada preduzeće dođe u krizu.

Razvojem tehnologije i trgovine danas je stav prema standardizaciji izmenjen. Iako je relativno mlada disciplina, standardizacija se afirmisala i u današnje vreme predstavlja jedno od najefikasnijih sredstava za podizanje produktivnosti, rentabilnosti ı ekonomičnosti preduzeća. Kakve koristi donosi dobro izvršena standardizacija reznog alata potrošačima i proizvođačima kao deo standardizacionog kompleksa?

S obzirom da u tehnološkom procesu većih potrošača učestvuje veliki broj reznih alata, loše odabranih i međusobno zamenljivih, kao rezultat rada na standardizaciji smanjuje se asortiman potrebnih reznih alata za tehnološki proces, koji se tom prilikom pravilno definišu u cilju povećanja njihove postojanosti. Kao podloga za obavljanje ove aktivnosti moraju poslužiti najnoviji standardi iz ove oblasti (JUS, ISO, DIN i dr.).

Smanjenje asortimana se odražava na povećanje serije, stvaraju se uslovi za primenu grupne i tipske tehnologije, standardizaciju ostalih činilaca Droizvodnje, što se odražava na smanjenje troškova poslovanja. Na dijagramu sl. 1. prikazana je zavisnost veličine serije od asortimana, posmatrano u fabrikama alata.

Treba naglasiti da se dobro sprovedenom standardizacijom reznih alata kod potrošača menja odnos između standardnih i specijalnih alata u korist standardnih, čime se olakšava nabavka i uslovi nabavke (cena i rok isporuke).

Kako pristupiti standardizaciji kada u ovom periodu kod potrošača u tehnološkom procesu učestvuje veliki broj reznih alata? Dobro urađena klasifikacija omogućava formiranje manjih skupova alata sa istim ili sličnim osobinama čije članove Je moguće standardizovati i unificirati. Detalj-

nom analizom dobijenih skupova alata preko klasifikatora uz saradnju proizvođača alata veliki broj specijalnih alata potrošača je moguće svesti na standardne. Ova aktivnost mora se sprovesti pre narudžbe alata, ali se mora nastaviti u procesu izrade i eksploatacije alata. Postojeći interni standardi potrošača moraju biti usaglašeni sa standardima fabrika alata, kao i sa najnovijim standardima JUS-međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i standardima industrijski razvijenih zemalja. Predmet detaljne analize u cilju smanjenja potrebnog asortimana reznog alata sa jedne i standardizacije specijalnog alata kod potrošača sa druge strane su dimenzije, tolerancije, crteži, odnosno svi elementi koji utiču na izbor alata.

Interesantno je pogledati kako je Državni komitet za standardizaciju u SSSR u svojim »Metodama izračunavanje ekonomskih efekata od standardizacijeć prikazao uticaj asortimana na troškove poslovanja kod proizvođača i potrošača.

Prema ispitivanju Državnog komiteta za standardizaciju, troškovi poslovanja proizvođača u zavisnosti od faktora smanjenja asortimana dati su krivom y=xX" %%

Koristi koje dobija potrošač su znatno veće i Once odgovaraju približno 'krivoj y=x-_%. Vidi dijagram sl. 2.

Pri formiranju optimalnog asortimana reznog alata mora se poći od najnovijih nacionalnih, internacionalnih i internih standarda.

Kao primer neka posluže propisani nazivni prečnici M navoja koji se upotrebljavaju u mašinstvu (Tabela 1). Propisani navoji dati standardima (JUS, ISO, DIN) mogu biti baza za formiranje potrebnog asortimana dimenzija ureznika, kao ı drugog alata koji prati izradu ili kontrolu unutrašnjeg navoja. Nepridržavanje standardnih dimenzija dovodi do smanjenja serija kod proizvođača alata čime se povećavaju troškovi izrade. Kod potrošača to se odražava na proširenje asortimana ureZnika, kontrolnika za navoj, spiralnih burgija za bušenje rupa pre urezivanja navoja; pribora,