JUS standardizacija
— Povećavanje broja prijemnih kanala
— Rasterećenje frekvencijskog područja za bezžične radiokomunikacije, te ublažavanje nedostatka frekvencija.
Ovi se sistemi dalje proširuju tako što se omogućuje ubacivanje TV i radio-programa lokalnih studija koji mogu biti informativnog, zabavnog ili obrazovnog karaktera. U ove sisteme se ubacuju za potrebe korisnika:
— programi sa mikrotalasnih sistema
— satelitski TV difuzni programi
— modulisani digitalni podaci (kompjuterski, alarmni, komandni, podaci za potrebe bezbednosti i dr.).
Postoje i dvosmerni sistemi sa mogućnošću prenosa informacija ne samo u smeru od predajnika do prijemnika, nego i obratno, a takođe prenos između korisnika. Na ovaj način se ostvaruju:
— video-telefonija
— audio-video-digitalna komunikacija
— opšte komunikacije
— prenos opštih informacija
— prenos zabavnih ı rekreativnih programa
— prenos obrazovnih ı nastavnih programa
— prenos privrednih informacija
— elektronska pošta
— prenos faksimila
— prenos informacija za potrebe opšte i lične bezbednosti — prenos informacija za kontrolu saobraćaja 1 sl.
Nezavisno od ovih sistema postoje posebni kablovski distribucioni sistemi zatvorenog tipa za potrebe bezbednosti, vizuelne kontrole saobraćaja i obrazovanja.
Zbog velike važnosti ovih sistema i njihovog brzog razvoja u Međunarodnoj elektrotehničkoj komisiji IEC, formiran je 1974. godine poseban tehnički pododbor SC 12G u okviru TS12 za radiokomunikacije koji se bavi izradom međunarodnih standarda iz ove oblasti.
U diskusijama za određivanje naziva sistema dati su mnogi predlozi, kao
— žičani (kablovski) distribucioni sistemi — zajednički antenski TV sistemi
— kablovska TV mreža
— kablovske komunikacije
— kablovizija
— širokopojasne komunikacione mreže.
Posle više diskusija u potkomitetu SC 12G IEC konačno je odlučeno da se ovim sistemima da naziv »Radiokomunikacije, žičani distribucioni sistem1« (Radiocommunications, wired distribution Ssystems«) Tehnički pododbor TPO—12G za kablovske distribucione sisteme, Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta — JEK, usvojio je naziv »Radiokomunikacije, kablovski distribucioni sistemi«.
Prenos TV i FM radio-difuznih i lokalnih programa preko ovih sistema obavlja se po postojećim CCIR normama. Ali za prenos slike sa velikim razlaganjem (za potrebe medicine, prenos dokumenata, crteža ı drugo) može se koristiti veća propusna širina, čak i do 10 MHz.
Modulacija nosioca slike kod posebnih sistema može biti FM. Ovim se pojednostavljuje prenos, ali poskupljuju prijemnici.
Često puta zvuk i komandni signali se prenose bez nosioca, tj. unutrašnjim provodnikom ili posebnom telefonskom paricom.
Najčešće sistem se napaja centralno, s naizmeničnim naponom od 20, 40 ili 60V preko unutrašnjeg provodnika koaksijalnih vodova. Sistem za napajanje poseduje mogućnost automatskog isključivanja pri preopterećenju u kablovskoj distribucioOnoj mreži.
frekvencijski opsezi
Gornja granica frekvencija prenosnog područja za kablovske distribucione sisteme od 300 MHz zavisi od slabljenja kabla i propusnih opsega pojačavača. Donja granična frekvencija od oko 5 MHz, određena je tako, da se dobije dovoljna frekvencijska distanca od harmonika mrežne frekvencije koja se koristi za napajanje. Na sl. 1 dati su frekvencijski opsezi za kablovske distribucione sisteme sa jednim kablom za dvosmerni rad. Frekvencijsko područje u svakom dvokablovskom sistemu može da se podeli prema potrebi.
Za direktan smer jednokablovskih sistema koristi se frekvencijsko područje od 40 do 300 MHz i to tako da:
— standardni TV kanali 2, 3 ı 4 zauzimaju opseg BI od 47—68 MHz
— standardni TV kanali 5, 6, 7, 8, 9, 10 ibi 12 opseg BII od 174—230 MHz
— srednji dodatni TV kanali S1 do S10 zauzimaju srednji dodatni opseg od 104 — 174 MHz
— gornji dodatni TV kanali S11—5S17 zauzimaju gornji dodatni opseg od 230—272 MHz
— za zvučni UKT (FM) program, kao i za komunikacione kanale koristi se frekvencijski opseg od 87,6—103,9 MHz.
Za povratni smer kod jednokablovskih sistema koristi se frekvencijsko područje od 5 do 30 MHz za TV ı komunikacione kanale.
Frekvencije od 35, 76, 25, 80, 238,25 ı 280 MHz koriste se kao pilotske frekvencije za automatsku regulaciju nivoa pojačavača.
Specijalni sistemi sa velikim prenosnim kapacitetima u povratnom smeru koriste frekvencijsko područje od 174 do 272 MHz za direktni smer, a od 5 do 108 MHz za povratni smer.