JUS standardizacija

118

nu analizu o budućoj ulozi standardizera, kao i o budućoj ulozi međunarodnih orsganizacija. Po njemu se postupak za donošenje standarda u principu mora sastojati u sledećem: definisanje ciljeva standarda — odgovorni rukovodioci za datu oblast; formulisanje standarda da bi se ostvarili postavljeni ciljevi — standardizeri, koji će predstavljati posebnu profesiju; definitivno usvajanje standarda — odgovorni rukovodioci za datu oblast.

Po autoru, organizacije ISO ı IEC moraju vrlo pažljivo sagledati svoju ulogu, jer se Vrlo lako mogu naći na periferiji događaja zbog sve većeg logičnog razvoja regionalnih standardizacija.

28. V. Brus (W. Bruce): Standardi i neki aspekti komuniciranja

U ovom referatu se daju veoma smele, ali ništa manje realne, sugestije o primeni savremenih dostignuća tehnike i o organizaciji rada na standardizaciji, naročito o primeni računara, mikrofilmova itd. Autor se pita da li se ne bi moglo izbeći mnogobrojna putovanja ogromnog broja stručnjaka na satanke pojedinih komiteta, međunarodnih organizacija. Po njemu bi se već sada mogli organizovati telefon-sastanci koji bi manje koštali. Po njemu, koristeći kompjutere, mogli bi se stvoriti uslovi da se i nacrt standarda i primedbe ubacuju u sistem koji bi bio pristupačan za sve zemlje i koje bi trenutno mogle da sagledaju šta drugi predlažu i da same saopšte svoje predloge drugima.

Autor, osim toga, govori o potrebi brze razmene standarda i drugih informacija među zemljama.

29. D.H. Siver: Afesfiranje proizvoda i stan dardizacija

Necarinske prepreke trgovini su polazni predmet razmatranja u ovom referatu. Autor se poziva na izveštaj Komiteta za finansije Senata Sjedinjenih Američkih Država iz 1974. godine u kojem se ističe da standardi spadaju u 6 osnovnih vidova necarinskih prepreka trgovini.

Tamo gde su standardi kratkog dometa kao sredstvo zaštite. domaće industrije koristi se atestiranje kao dopunsko sredstvo što stvara i ove prepreke trgovini. Autor daje nekoliko veoma interesantnih konkretnih

primera iz američke prakse, koji mogu Kkorisno da posluže za bolje sagledavanje ovog problema.

Rešenje za sprečavanje ovih prepreka autor jedino vidi u jačanju međunarodne standardizacije i stvaranju uslova za uzajamno priznavanje ispitivanja.

30. C. A. Mils (Mills): Trduastrijska integracija i standardizacija

Po autoru je veoma važno, kada se razmatra pitanje standardizacije nekog proizvoda, imati u vidu integralnost proizvoda, da bi se obezbedilo da proizvod u potpunosti odgovori predviđenoj nameni. Zbog toga standardi treba da rešavaju sve tri sledeće grupe problema:

— sistem rukovođenja, — tehnologiju i — primenu standarda

U referatu se dalje daje struktura standarda koji treba da obezbede rešavanje pomenutih grupa problema, a na kraju niz zaključaka o budućim zadacima inženjera-standardizera u sklopu savremene koncepcije rukovođenja u industriji.

31. B. Šarpentije (Charpentier): »Bydući standardi i njihova klasifikacija«

Razmišljajući o situaciji koja će nastupiti osamdesetih godina, autor posmatra standardizaciju kao aktivnost čoveka koja se mora uklopiti u opšti ritam prirode. Kao lep primer ovog uklapanja u prošlosti, autor navodi standardizaciju notnih znakova koji omogućavaju reprodukovanje muzičkih dela nastalih pre više vekova. Sa druge strame za standardizaciju su bime dve pojave koje preovladavaju danas:

— preobilje podataka koji stvaraju naotično stanje i

— sve veća uzajamna povezanost svih ljudi na zemlji

U zaključku, autor između ostalog sugerira da treba standardizovati »kataloge« sa serijama oblika, međuspojeva i međuveza kako bi se omogućio maksimalan broj kombinacija. | ! (Pripremio Đuka Lisica, dipl. ing.)