JUS standardizacija
107
nacionalnih standarda vrlo često dovodilo do tosa da međunarodni standardi Dudu, zbog kompromisa, nekompletni i u celini gledano lošijeg kvaliteta. Zato je po nješovom rnišljenju mnogo bolje pristupiti izradi međunaradnih standarda i pre nego što se za dati predmet donesu nacionalni standardi.
Autor se dalje zalaže za što manji broj nivoa
u standardizaciji. Po njemu je neopravdano rasipanje sredstava kada se jedan isti standard izrađuje na primer i na nivou međunarodnih organizacija, i na nivou regionalnih organizacija i na nacionalnom nivou i internom nivou preduzeća. Umesto toga mnogo je racionalnije imati samo dva nivoa: međunarodni nivo i nivo preduzeća.
Bitno je, po autoru, takođe, da u izradi medunarodnih standarda učestvuju predstavnici različitih društvenih struktura, posebno predstavnici državnih organa koji donose propise, zbog toga što se pri izradi standarda tek pri kompletnoj zastupljenosti svih nadležnih može dobiti valjan tekst standarda.
22. D. Banerje (Banerjee): Koji su nam međunarodni standardi potrebni — inmdijski komentar
Prema sagledavanju autora najznačajniji su oni međunarodni standardi koji obrađuju bezbednost. Osim toga, sa stanovišta zemalja u razvoju kao što je Indija, značajni su standardi koji obrađuju sirovine i proizvode. Zbog transfera tehnologije, naroćito su važni standardi koji definišu proizvod. Zatim su važni standardi za simbole i terminologiju. Tu takođe dolaze, gledano po važnosti, i osnovni standardi.
Sa stanovišta zemalja u razvoju, po mišljenju autora, važno je da se u standardima za kvalitet predvidi i više nivoa kvaliteta, kako bi se imale u vidu potrebe i zemalja sa manje razvijenom tehnologijom.
23. S. C. Frank: Koji su nam međunarodni standardi potrebni — nemački komentar
Po mišljenju autora, potrebni su standardi koji će se primenjivati u što većem broju zemalja sveta, jer su standardi zaista bitni za privredu koja zavisi od međunarodne privrede. Ova potreba će u buduće biti sve veća. Međunarodne standarde treba po mišljenju autora donositi pre internih standarda preduzeća, pre regionalnih i pre macionalnih standarda. Da bi se skratio dugi period donošenja treba koristiti moderne metode, ana lizirajući zadatke standardizacije i sastavljajući preglede kriterijuma.
24. A. Botakči (Bottacchi): Koji sa nam međdiunarodni standardi potrebni — francuski komentar
Autor se uglavnom zadržao na problemima međunarodne standardizacije. Po njemu je jedan od osnovnih problema u tome što se pri razmatranju nacrta međunarodnog standarda s jedne strane usvajaju vrednosti koje u suštini nikog ne zadovoljavaju, a sa druge strane usvajaju vrlo široki opsezi vrednosti. Razlog za ovo je težnja da se postigne kompromis. Razvoj i rad regionalnih organizacija za stan dardizaciju u većini slučajeva služe kao loša reklama standardizaciji, jer vrlo često dolazi do neusklađenosti i dupliranja posla.
Autor je ukazao još i na druge negativne efekte sa kojima se danas sreće rad na izradi međunarodnih standarda i negativne efekte pri njihovoj primeni.
25. H, Boker (Bocher): Koji su nam međunarodni standardi potrebni — danski komentar
U referatu autor objašnjava razloge zbog kojih Danska vrlo često ne donosi svoj nacionalni standard, nego direktno proglašava određene standarde, ISO ili TEC kao svoj standard. Osim toga, u referatu je dat pregled do sada, na ovaj način, usvojenih danskih standarda i detaljnije se objašnjava postupak koji se primenjuje pri odlučivanju koji će se standardi direktno preuzeti.
26. BR. E. Monahan: Primena međunarođnih standarda sa stanovišta američkog sistema neobaveznih standarda
U referatu se prvo analiziraju uslovi koji po mišljenju autora moraju biti ispunjeni da bi međunarodni standard bio primenjiv u nacionalnoj standardizaciji. Da bi se ispunili neki od ovih uslova bilo bi potrebno, kako autor ističe, izvršiti i neke organizacione pro mene u međunarodnim organizacijama. Naime, organizacioni oblici koji se sastoje od ISO i IEC tehničkih komiteta ne zadovoljavaju u svim situacijama.
Autor zatim ističe veliku važnost stvaranja informacionih sistema i uzajamnog obaveštavanja među zemljama o svim akcijama standardizacije na nacionalnom planu.
27. J. W. van Cviten (J. W. van Zwicten): Promenjena funkcija standardizacije kao rezultat promene funkcije rukovođenja Autor, predsedavajući komiteta ISO STACO:
Principi standardizacije, daje veoma značaj-