JUS standardizacija

jugoslovenski standardi iz oblasti terminologije

[Kratak prikazl

Slavoljub Đorđević, dipl. ing.

Čitava plejada genijalih muzičara koristeći svoj jedinstveni jezik, nekoliko desetina muzičkih znakova, pružila nam Je i svakodnevno nam pruža priliku da se divimo i uživamo u prekrasnim muzičkim tvorevinama.

Zar ti njihovi znaci, njihove note nisu standardizovani termini najviše klase koji su više nego genijalno odabrani da objašnjavaju najrazličitije muzičke izraze. kao pojmove koje ljudsko uho i fizički može da oseti? Malo neobična činjenica, zar ne? Pa ipak, to je samo deo terminologije.

Međutim, postavlja se pitanje koliki i kakv treba da je udeo tehničara u stvarnom sagledavanju i ekonomičnom rešavanju problema vezanih za izdvajanje, negovanje, prihvatanje i korišćenje postojećih nacionalnih (tehničkih) izraza u njihovom pisanom i govornom jeziku. Uz stalan i snažan razvoj svih oblasti ljudskih delatnosti, a tehničkih posebno, nije se izgleda posle rata, bar kod nas, istovremeno i dovoljno brzo odvijao i proces iznalaženja i prihvatanja »domaćih« izraza, ma o kojem jeziku da je reč, kojima bi se novi, nadirući tehnički pojmovi, ali ne i samo oni, blagovremeno objašnjavali. Umesto toga, upornim isticanjem krilatica o »siromaštvu jezika« kada se za objašnjenje nekog novog pojma tražio odgovarajući izraz »domaći« izraz, naši su se jezici uvek iznova »predavali« tzv. »bogatijim« jezicima.

Nedostatak stručne standardne terminologije uopšte, a posebno njen nedostatak u praksi i teoriji tehničkih disciplina kod nas, pričinjava tehničkim kadrovima velike teškoće, naročito kada se radi o saradnji stručnjaka raznih profila i njihovoj pismenoj ili usmenoj razmeni iskustava.

U prevodima, originalnim radovima, raspravama, diskusijama i drugim vidovima međusobnih sporazumevanja, izrazima pozajmljenim iz »bogatijih« jezika najčešće se, samo prividno, objašnjavaju novi pojmovi, pa se na takav način ne mogu isključiti faktori koji negativno

utiču na pravilno i spontano obogaćivanje fondova tehničkih izraza bilo kojeg našeg jezika. Blagonaklonim prihvatanjem takvih izraza i njihovim često pogrešnim korišćenjem u praksi i teoriji stvaraju se kasnije nepremostive jezičke teškoće. Međutim, odgonetanje ovakvog stanja stvari odvelo bi nas, tehničare, u složenu problematiku terminologije, u njenu čisto jezičku materiju, što nam ovde svakako nije cilj i zbog čega uostalom, po prirodi svoga posla, prevashodno ne treba da se bavimo.

No ovo je ipak zgodna prilika da se nešto više kaže o dosadašnjem radu na standardizaciji i novim inicijativima Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju u oblasti terminologije. Pored ostalih institucija koje se u zemlji profesionalno bave problemima terminologije u Ovaj vrlo složen i sa gledišta standardizacije istinski i uvek iznova pionirski posao, uključila se 1952. godine i tadašnja Savezna komisija za standardizaciju, očigledno sa namerom da pomogne da se ublaži nedostatak ove za tehničare i ne samo za njih, tako značajne dokumentacije. Mada su postojala i takva gledišta na osnovu kojih bi se negativno mogle ocenjivati njene. pobude oko uključivanja u oblast koju su po prirodi posla više i brže drugi morali da razvijaju, Komisija za standardizaciju je ipak pošla od činjenice da se iz godine u godinu uslovi i mogućnosti za razmenu iskustava među stručnjacima menjaju, te da je potrbeno stalno i brže iznalaženje, izdvajanje, prihvatanje i standardizovanje domaćih termina u svim oblastima u kojima dolazi do njihovog usmenog ili pismenog korišćenja.

Specifičnost materije s jedne i kadrovska i materijalna osposobljenost komisije s druge strane, u ono vreme, međutim, znatno su ogranii čili njenu aktivnost. U prvih deset godina od kako je započela svoj rad na donošenju nacionalnih standarda, iz oblasti terminologije, objavljen je relativno mali broj takvih standarda i to prvenstveno iz onih oblasti za koje se ne može tvrditi da su za razvoj privrede i raZmenu stručnih iskustava, u to doba, bile značajnije od drugih,