JUS standardizacija
153
sistemom informisanja, na bazi koga se preduzimaju korektivne akcije u okviru određenih nadležnosti.
Tabelom 1. prikazali smo osnovne faze i aktivnosti u sistemu obezbeđenja kvaliteta sa aspekta učesnika i njihove uloge u postavljanju zahteva (definisanju), rešavanju (razvoju), praćenju i/ili informisanju, proveravanju (kontrolisanju) i pokretanju i/ili preduzimanju korektivnih akcija.
3. Definisanje društveno opravdanog kvaliteta | Projektovanje i regulisanje društveno opravdanog kvaliteta proizvoda i usluga predstavlja imperativ za svaku zemlju, ali i izazov mnogim naučnim disciplinama: ekonomiji, tehnologiji, organizaciji, regulativi itd. Pri definisanju ovog kvaliteta moraju se uzeti u obzir potrebe i uticaji zahteva za kvalitetom u međunarodnoni prometu, kao i uslovi i mogućnosti unutar zemLje: Nijedna zemlja u savremenom svetu ne može sve svoje potrebe da zadovolji proizvodnjom i prometom unutar sebe. Međunarodni promet robe je jedina alternativa zadovoljavanju svih potreba jedne zemlje. Za određeni broj pro1zvoda i usluga međunarodni promet se obavlja organizovano, pri čemu se definišu zahtevi u odnosu na kvalitet koji moraju biti zadovoljeni da bi se roba ili usluge prihvatili, kao i načini kontrolisanja ı proveravanja kvaliteta. Zadnjih godina se čine posebni napori da se olakša promet između zemalja na bazi usaglašavanja propisa i standarda na međunarodnom polju i stvaranja međunarodnih sistema nadgledanja i atestiranja kvaliteta. Sa gledišta prometa proizvoda međunarodna standardizacija, obuhvatajući rezultate višegodišnjeg rada i proučavanja, kao i praktičnog iskustva velikog broja, posebno razvijenih zemalja, i obrađujući oblasti jedinica, simbola, terminologije, metoda ispitivanja i propisujući osnovne karakteristike proizvoda, utiče na racionalnu industrijalizaciju ı skladno usvajanje svoje i uvezenc tehnike. Primena međunarodnih standarda u vezi sa proizvodnjom i uvozom opreme uprošćava održavanje i smanjuje troškove obezbeđivanja i uskladištenja rezervnih delova. Međunarodna standardizacija pomaže u racionalizaciji ekonomskih i tehničkih uslova na međunarodnom nivou. Ona postavlja tehničke uslove i kriterijume za proizvode i procese na najširoj mogućoj osnovi i omogućuje razvijanje ekonomskih tokova između zemalja i ostvaruje usaglašavanje pravila i metoda standardizacije i kon-
trole kvaliteta. Poslovi međunarodne standardizacije moraju uzimati u obzir nacionalne interese, da bi se omogućilo svakoj zainteresovanoj zemlji da usvoji međunarodni propis ili standard, bez stvaranja problema nacionalnoj industriji i potrošačima. Za sada ove zadatke i principe imaju uglavnom ISO i IEC, ali koliko uspevaju u ovim ciljevima posebno je Ppitanje. Koristeći međunarodna dostignuća i iskustva u odnosu na postavljanje zahteva u odnosu na kvalitet, kao i obaveze koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih konvencija i sporazuma, naša zemlja treba i mora pri postavljanju zahteva za kvalitetom, pri definisanju svog kvaliteta proizvoda i usluga, da uzme u ODzir i svoje specifičnosti. Projektovanje proizvoda i usluga i njihovog kvaliteta treba da se ostvaruju u skladu sa politikom i Ciljevima naše društvene zajednice, na bazi mogućnosti društva, potreba potrošača, nivoa Životnog standarda, ali i na bazi mogućnosti proizvodnje-tehničke i kadrovske, sirovinske baze, zavisnosti od uvoza materijala i elemenata, naučnih dostignuća i tehničke kulture potrošača. Sa druge strane kvalitet, izražen kroz karakteristike proizvoda, može da utiče na opšte interese društva: bezbednost, zdravlje, Život, zaštitu životne sredine, zaštitu vrednih materijalnih dobara, interese potrošača i sl. pa sve ove elemente treba regulisati u skladu sa potrebama i mogućnostima.
Zbog svih ovih razloga određene zahteve za kvalitetom proizvoda i usluga treba regulisati zakonima, „tehničkim propisima ı propisima O standardima i normama kvaliteta „(zaštita na radu, zdravlje, bezbednost i sl.), druge treba unificirati u cilju smanjivanja tipova, olakšavanja izrade, bolje ekonomičnosti proizvodnje i lakšeg ostvarivanja potrebnog kvaliteta (ovde su takođe sadržani interesi društva), a treće treba prepustiti proizvođačima koji će na bazi svojih mogućnosti i Želja potrošača (industrije, organizovanih i individualnih) da kreiraju iste, unapređuju ih ı razvijaju.
Iz ovoga proizilazi da se društveno opravdani kvalitet definiše i od strane države, preko zakona i propisa, ali i preko standarda na nivou države, grane ili preduzeća, pa se može zaključiti da su odgovornosti za njega na određeni način podeljene.
4. Podsistem regulative
U Jugoslaviji se društveno opravdani kvalitet usmerava: Zakonom o standardizaciji, Zakonom o merama ı mermim jedinicama, Zakonom o