JUS standardizacija

[7]

oritet pri obaveznom iestiranju proizvoda

Zoran Milivojević, dipl. ing.

Proizvodi za koje je to određeno propisima o jugosloven-

skim slandardima, tehničkim normaftivima, odnosno nornisron Kvaliteta jli drugim propisom direktora Jugoslovensi:og zavođa za standardizaciju podležu obaveznom atestiObavezno atestiranie može se propisati radi obezbeđenja tehničke i konstruktivne sigurnosti u proizvodnji, izgradnji } upotrebi jli izvođenju rađova, radi bezbednosti i zašljte Života i zdravlja ljudi, društvenih sredstava i imovine građana, ako to zahtevaju interesi narodne odbrane, iji radi proveravanja propisanih karakteristika kvaliteta Đroizvodđa.

čl. 55 Zakona o sfandardizaciji, Službeni list SFRJ br.

38/77.

U našoj zemlji nije postajao organizovani sistem za kontrolisanje proizvoda i usluga u prometu, izuzev za određene proizvode [{rudarsku opremu, namirnice, lekove, tekstil iz uvoza i sl.) qde su zakoni i propisi regulisali elemente zaštite, zdravstvenu ili standardnu ispravnost. Uvoz je bio skoro potpuno van kontrole [samo 3 — 4% od ukupnog uvoza bio je predmet organizovane kontrole) kao i najveći deo prozivoda u domaćem proMmefu. Sistem atestiranja, ustanovljen Zakonom o standardizaciji, reguliže ovu problematiku i omogućava „ugoslaviji uključivanje u međunarodne sisteme atestiranja i međunarodno priznavanje atesta izdatih u našoj zemlji. Takođe, sistem atestiranja treba da zaštiti potrošača na domaćem tržištu, od uvoza nekvalitetne robe i lošeg kvaliteta domaćih proizvoda, s jedne strane i s druge da omogući otklanjanje prepreka za plasman jugoslovenske robe na inostranom tržištu i smanjenje troškova plasmana. Očigledno, da je oživotvorenje ove koncepciožen, obiman i odgovoran posao. Njego/oj realizaciji se zato mora prići sistematski

e s|

—

stvaranjem osnovnih preduslova za njegovo sprovodenje. Ovo podrazumeva, pre svega određivanje proizvoda koje treba obavezno atestirati, izradu standarda ili propisa o atestiranju tih proizvoda i ovlašćivanje organizacija za njihovo atestiranije.

Svakako da je određivanje proizvoda koji treba da podležu obaveznom atestiranju prvi zadatak. Ako sve proizvode na jugoslovenskom tržištu posmatramo u svetlu odredbi čl. 55 Zakona o standardizaciji može se izvesti dvojak zaključak: da se taj posao ne može obaviti, u jednom doglednom periodu vremena budući da lista ovih proizvoda može da bude veoma široko postavljena, ili da je mali broj proizvoda koji treba obavezno atestirati. S obzirom da se nijedno od ova dva stanovišta ne može prihvatiti, nameće se neophodnost određivanja prioriteta pri obaveznom atestiranju proizvoda.

Polazna osnova za ovaj posao je Društveni plan razvoja Jugoslavije do 1980. god., odnosno proizvodi kojima su dati prioriteti u ovoj etapi razvoja naše zemlje, posmatrani kroz odredbe Zakona o standardizaciji.

Zakon je odredio slučajeve u kojima se propisuje obavezno atestiranje proizvoda, a dalja razrada kriterijuma data je u Uputstvu za