JUS standardizacija

međunarodni sporazum

o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i recipročno priznavanje homologacije opreme

i delova motornih vozila

Bogdan Korica, dipl. ing. i. Uvod

Međunarodi Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i recipročno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila prihvaćen je u okviru Ekonomske komisije za Evropu OUN, marta meseca 1958. godine a SFR Jugoslavija mu je pristupila 1962. godine [»S]. list SFRJ« br. 5/1962 — dodatak: Međunarodni ugovori i drugi sporazumi).

Zakonom o standardizaciji [»S]. list SFRJ« br. 38/7) čl. 44, utvrđeno je da se o homologaciji uređaja, delova, odnosno opreme koja podleže homologaciji stara Jugoslovenski zavod za standardizaciju, a na osnovu međunarodnog ugovora koji zaključi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Propisom direktora Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju donesenim uz saglasnost predsednika Saveznog komiteta za energetiku i predsednika Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, određuju se uređaji i delovi i oprema koji se mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni homologacionim listom. Sporazum o homologaciji je postao neophodan dokumenat koji bliže precizira jednoobrazne Taktore kvaliteta za uređaje i opremu koju moraju imati motorna vozila shodno medunarodnoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1948. i 1968. g.).

Sam Sporazum bliže precizira oblast primene Sporazuma, način pristupa Sporazumu, prava i dužnosti članica koje su potpisale Sporazum ili su mu pristupile kao i druga važna pitanja iz oblasti primene Sporazuma. Sporazumom su utvrđeni postupci za donoŠenje pravilnika (tehničkih propisa) o jednoobraznim tehničko - bezbednim uslovima za pojjeedine uređaje, opremu i delove motornih vozila, priključnih vozila, poljoprivrednih ma-

šina i traktora. Do kraja 1976. godine Spora-

zumu je pristupilo ukupno 17 zemalja Evro-

pe: SR Nemačka, Francuska, Italija, Holandi-

ja, Belgija, Mađarska, Čehoslovačka, Špani-

ja, Jugoslavija, Velika Britanija, Austrija,

Luksemburg, Švajcarska, DR Nemačka, Nor-

veška i Finska, a aktivno učestvuju u radu

radnih tela ECE na izradi gore pomenutih

propisa i neke zemlje koje nisu pristupile

Sporazumu, i to: SSSR, SAD, Japan, Kana-

da i Australija,

Na osnovu Konvencije i Sporazuma u okviru

ECE, formiran je Komitet za saobraćai koji

ima više radnih grupa, od kojih treba istaći

posebno Randu grupu za saobraćaj na pu-

tevima.

Radna grupa za saobraćaj ima 3 grupe ekspe-

rata, i to:

— za prevoz opasnih materijala (WP15),

— za bezbednost saobraćaja (WP20), i

— za konstrukciju vozila [WP29].

Aktivnost Grupe eksperata za konstrukciju

vozila (WP29) je usmerena na donošenje

pravilnika [jednoobraznih propisa) u okviru

Sporazuma. U okviru Grupe eksperata za

konstrukciju vozila radi više grupa izvesti-

laca, i to:

— za buku motornih vozila,

— za sigurnosne pojaseve,

— za kočne sisteme vozila,

— za zaštitu okoline u pogledu zagađenja od motornih vozila,

— za pneumatike,

— za otpornost kabina teretnih vozila,

— za autobuse,

— za opštu bezbednost vozila i

— za traktore i poljoprivredne mašine.

Osnovni cilj donošenja svih propisa u okviru

Sporazuma je usaglašavanje kvaliteta motor-

nih vozila, njihovih agregata i delova sa je-

dinstvenim propisanim nivoom u pogledu zaš-

tite životne sredine, aktivne bezbednosti, pa-

sivne bezbednosti i opšte bezbednosti.