JUS standardizacija
međunarodni sporazum
o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i recipročno priznavanje homologacije opreme
i delova motornih vozila
Bogdan Korica, dipl. ing. i. Uvod
Međunarodi Sporazum o usvajanju jednoobraznih uslova za homologaciju i recipročno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila prihvaćen je u okviru Ekonomske komisije za Evropu OUN, marta meseca 1958. godine a SFR Jugoslavija mu je pristupila 1962. godine [»S]. list SFRJ« br. 5/1962 — dodatak: Međunarodni ugovori i drugi sporazumi).
Zakonom o standardizaciji [»S]. list SFRJ« br. 38/7) čl. 44, utvrđeno je da se o homologaciji uređaja, delova, odnosno opreme koja podleže homologaciji stara Jugoslovenski zavod za standardizaciju, a na osnovu međunarodnog ugovora koji zaključi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
Propisom direktora Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju donesenim uz saglasnost predsednika Saveznog komiteta za energetiku i predsednika Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, određuju se uređaji i delovi i oprema koji se mogu stavljati u promet samo ako su snabdeveni homologacionim listom. Sporazum o homologaciji je postao neophodan dokumenat koji bliže precizira jednoobrazne Taktore kvaliteta za uređaje i opremu koju moraju imati motorna vozila shodno medunarodnoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1948. i 1968. g.).
Sam Sporazum bliže precizira oblast primene Sporazuma, način pristupa Sporazumu, prava i dužnosti članica koje su potpisale Sporazum ili su mu pristupile kao i druga važna pitanja iz oblasti primene Sporazuma. Sporazumom su utvrđeni postupci za donoŠenje pravilnika (tehničkih propisa) o jednoobraznim tehničko - bezbednim uslovima za pojjeedine uređaje, opremu i delove motornih vozila, priključnih vozila, poljoprivrednih ma-
šina i traktora. Do kraja 1976. godine Spora-
zumu je pristupilo ukupno 17 zemalja Evro-
pe: SR Nemačka, Francuska, Italija, Holandi-
ja, Belgija, Mađarska, Čehoslovačka, Špani-
ja, Jugoslavija, Velika Britanija, Austrija,
Luksemburg, Švajcarska, DR Nemačka, Nor-
veška i Finska, a aktivno učestvuju u radu
radnih tela ECE na izradi gore pomenutih
propisa i neke zemlje koje nisu pristupile
Sporazumu, i to: SSSR, SAD, Japan, Kana-
da i Australija,
Na osnovu Konvencije i Sporazuma u okviru
ECE, formiran je Komitet za saobraćai koji
ima više radnih grupa, od kojih treba istaći
posebno Randu grupu za saobraćaj na pu-
tevima.
Radna grupa za saobraćaj ima 3 grupe ekspe-
rata, i to:
— za prevoz opasnih materijala (WP15),
— za bezbednost saobraćaja (WP20), i
— za konstrukciju vozila [WP29].
Aktivnost Grupe eksperata za konstrukciju
vozila (WP29) je usmerena na donošenje
pravilnika [jednoobraznih propisa) u okviru
Sporazuma. U okviru Grupe eksperata za
konstrukciju vozila radi više grupa izvesti-
laca, i to:
— za buku motornih vozila,
— za sigurnosne pojaseve,
— za kočne sisteme vozila,
— za zaštitu okoline u pogledu zagađenja od motornih vozila,
— za pneumatike,
— za otpornost kabina teretnih vozila,
— za autobuse,
— za opštu bezbednost vozila i
— za traktore i poljoprivredne mašine.
Osnovni cilj donošenja svih propisa u okviru
Sporazuma je usaglašavanje kvaliteta motor-
nih vozila, njihovih agregata i delova sa je-
dinstvenim propisanim nivoom u pogledu zaš-
tite životne sredine, aktivne bezbednosti, pa-
sivne bezbednosti i opšte bezbednosti.