JUS standardizacija

293

koji je usvojen na sastanku u Londonu, formirano ukupno 8 radnih združeih grupa eksperata. Način formiranja i broj članova eksperata, zavisio je od zainteresovanosti pojedine od pomenutih međunarodnih orgaaizacija. Nije bilo potrebno da zastupljenost bude po nekom odnosu budući da se tražio rad direktnih stručnjaka. Tako je u pomenutom periodu od oko 2 godine formirano ukupno 8 takvih grupa koje su se prema problematici sastajale il dogovarale putem prepiske. ·

Na sastanku u Z. Berlinu od 19. do 23. septembra 1977. g. održani su sastanci svih 8 radnih grupa eksperata kojima se pridružio i izvestan broj posmatrača koji su takođe aktivno učestvovali u radu. Na kraju ovih zasedanja izneti su rezultati rada na plenarnom zasedanju SC 5 TC 34 kome su prisustvovali i predstavnici ostalih organizacija.

Pošto je ovo bio prvi plenarni sastank posle formiranja združenih umesto samo ISO grupa, logično je da je mnogo veća pažnja bila posvećena radu i problemima nastalim u toku rada od oko 2 godine. Karakteristično je da su svoja zapažanja iznosili kako predstavnici potkomiteta SC 5 (ISO), tako isto i predstavnici IDF i AOAC. Opšti zaključak je da je saradnja u pomenutom periodu od aprila 1975. do septembra 1977. godine bila dobra. Bilo je čak mišljenja da je ta saradnja i vrlo plodna. Međutim, pored ovog govorilo se i O problemima sa ciljem da se iznađu bolja rešenja i rad na standardizaciji mleka usavrši. Naime jedan od vrlo karakterističnih problema bio je utrošak vremena za dobijanje saglasnosti od strane članova svake od pomenutih tri organizacija. | pored toga što se rad na standardizaciji odvijao bez zajedničke združene grupe, saglasnost traže sekretarijati svake organizacije. Ova potreba je bila sagledana već u Londonu prilikom donošenja odluke o zajedničkom radu. No, s druge strane, iskrslo je nešto što se nije moglo predvideti do kraja. Bilo je dogovoreno da se združena grupa posle dobijanja primedbi od svih članica neizostavno razmotri i eventualno usvoji ili odbaci neke od tih primedbi. Novi tekst je trebalo sada takođe poslati svim članicama da daju svoje mišljenje. Još teža je situacija je bila ako jedna od iri pomenute organizacije ove radne grupe stavi primedbu na tekst koji su članice druge dve organizacije već prihvatile. U tom slučaju je ispravka u vezi sa primedbom morala ponovo da ide na saglasnost svim zemljama članicama što je dovodilo do velikog produžavanja vremena donošenja standarda. Ovaj problem nije jednostavan, sigurno je da će i

dalje biti prisutan ali je sigurno i to da se mora naći neko prihvatljivo rešenje. U vezi sa tim sekretarijat SC 5 je predložio objedinjavanje sastanaka sekretarijata u cilju bržeg rešavanja ovakvih problema. To je prihvaćeno kao predlog koji će morati da se razmatra. U cilju daljeg razmaranja rada ovih združeih grupa eksperata interesantno je navesti, bar u kratkim crtama, koji je bio njihov predmet rada u pomenutom periodu od dve godine. U tom cilju navešćemo weke od &#pnajvažnijih problema sa kratkim osvrtom na postignute rezultate.

Jedna od novina u sagledavanju ove problematike, koju ističemo, jeste da se mleko ne sme posmatrati samo kao jedan čist proizvod već kao deo svih prehrambenih proizvoda. Ovo je objašnjeno činjenicom da se na tržištu sve češće javljaju proizvodi koji pored mleka sadrže i druge sastojke. Ovo odmah nameće potrebu standardizovanja kvaliteta a još tiše usaglašavanja standardizovanih metoda kojima se može kontrolisati taj kvalitet. U toku pomenutog perioda došlo se do zaključka da neke od metoda koje su korišćene za ispitivanje mleka nisu dale zadovoljavajuće rezultate pri ispitivanju prOiZVOda u kojima mleko čini samo jedan deo. Pored ovoga, na sastancima radnih grupa u Z. Berlinu vođeni su vrlo korisni razgovori O već postojećim metodama, kao na primer o ispitivanju masti metodom Rose Gottlieb, gde je bilo predloga u vezi sa izvesnim dopunama. Mieđutim, na bazi priloženih podataka zaključeno je da bi se uvođenjem novih operacija došlo do produženja vremena potrebnog za korišćenje ove metode pa u mnogim slučajevima čak i do netačnih rezultata.

Vrlo su interesantna izlagnja o radu na određivanju vlage u mleku i proizvodima od mleka. Od do sada ustaljene temperature sušenja, koja je iznosila uglavnom 105"'C definitivno se odustalo jer je brojnim ogledima dokazano da pri ovim uslovima dolazi do gubitka isparljivih masnih kiselina, a time i do netačnih konačnih rezultata. Nije donet definitivan zaključak, ali je jasno rečeno da je 102! gornja granica temperature sušenja sa mogućnošću da se ona spusti još niže za neke proizvode, o čemu će odgovorna grupa posle određene provere podneti izveštaj.

| pored unošenja ekstrakcionih metoda za određivanje sadržaja masti, metoda po Gerbertu je ostala kao vrlo pouzdana pod uslovom da se još urade izvesne provere i prilagođavanja butirometara i da se koriste svi do sada objavljeni standardi i preporuke.