JUS standardizacija

pregled rada međunarodnih organizacija u oblasti mleka i proizvoda od mleka

Dr. Života ŽIVKOVIĆ

Polazeći od činjenice da je mleko najkompletnija hrana za porast novih i regeneraciju postojećih ćelija organizma, jasno je da mu se svuda u svetu posvećuje posebna pažnja. Ovim se moŽe objasniti i uska veza između razvoja industrije i razvoja mlekanstva. Naime, sa povećanjem broja potrošačkog stanovništva u industnijskim centrima i gradovima, rasla je i potreba za povećanjem Količina mleka. Sa svoje strane ovo je imalo uticaja na iznalaženje uslova za bolje i duže čuvanje mleka. Mleko je postalo tržna roba, a to znači da je morao da ga prati određeni kvalitet. Mada se na kavlitetu mleka, kako se vidi, radi dosta dugo, može se reći da je najzapaženiji rad nastao neposredno posle II svetskog rata. Bio je to perkod nastajanja raznih međunarodnih «organizacija koje su imale za zadatak da rade na unapređenju proizvodnje i kvaliteta mleka i proizvoda od mleka. S obzirom da je u prethodnom periodu bilo standarda iz ove oblasti samo u nekim zemljama, prvi zadatak je bio da se ti standardi prilagode i prihvate i od strane drugih zemalja i time se uvrste u red međunarodnih standarda. Brži razvoj proizvodnje mleka nametnuo je potrebu mnogo bržeg rada na ovoj problematici. Pored ositalog, verovatno je i to bio razlog da je na problematici standardizacije mleka i proizvoda od mleka istovremeno radilo više međunarodnih organizacija. U početku je to bilo sasvim ra zumljivo, ali se kasnije osetilo da rad većeg broja organizacija na istom problemu može biti štetan, odnosno u najmanju ruku može dovesti do usporavanja rada na standardima iz ove oblasti. -N TR-a -ULIRET:LBREIPME" Međunarodne orgahizacije koje rade na standardizaciji mleka

Ovde treba pomenuti ISO — Međunarodnu organizaciju za standardizaciju u okviru koje radi Komitet za poljoprivredu TC 34, odmnosno potkomitet za mleko i proizvode od mleka SC 5.

Pored pomenute međunarodne dorganizacije na standardizaciji radi IDE — Međunarodna mlekarska federacija, zatim FAO, WHO, kao i AOAC [Association of analitical Chemists). Svaka od ovih organizacija je donosila standarde pa je logično da je moglo doći do ngkih dupliranja a pored toga, kako smo već izneli, i do otežavanja rada. Imajući sve ovo u vidu, već duži niz godina u programima rada svake od ovnh organiazcija nalazi se i obavezna stavka »saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama«. Ta saradnja je uro dila plodom jer su se pojedini problemi bolje sagledali na zajedničkim sastancima čak i u slučajevima kada je na plenarnim sastancima jedne bio prisutan samo predstavnik druge organizacije. No, s druge strane, to je dovelo i do boljeg sagledavanja mogućnosti bržeg rešavanja problema standardizacije kvaliteta mleka i proizvoda od mleka kao i metoda za kontrolu propisanog kvaliteta. Saradnja sa predstavnicima druge međunarodne organizacije istakla je potrebu većeg objedinjavanje istih poslova u ovoj oblasti. Tako su nastale združene organizacije kao što je Codex alimentarius commission koja objsdinjava rad FAO i WHO a bavi se standardizacijom kvaliteta mleka i proizvoda od mleka. Istim putem pošla je i Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO Komitet za poljoprivredu TC 34, odnosno potkomitet za mleko i proizvode od mleka — SC 5. Na plenarnom zasedanju koje je održano aprila 1975. godine u Londonu, potkomitet za mleko i mlečne proizvode je rasformirao svoje radne grupe a umesto njih predložio združene grupe eksperata ISO, IDF i AOAC.

Iskustvo združenih grupa.ISO, IDF i AOAC

Na osnovu rezolucije br. 3 koja je doneta na plenarnom sastanku u Londonu, Potkomitet SC 5 je uzeo obavezu da pni formiranju združenih grupa eksperata konsultuje IDF i AOAC (sekretarijate). Na osnovu dobijenih izveštaja evidentno je da je ova obaveza ispunjena tako što je prema potrebama svake od pomenutih organizacija kao i prema planu rada