JUS standardizacija

garantni rok ı vek trajanja proizvoda

Milan BUCALO, dipl. pravnik

Garantni rok i vek trajanja proizvoda regulisani su Zakonom o standardizaciji (»Službeni list SFRJ«, br. 38/77). lako se radi o dva potpuno različita instituta, čija je svrha i namena sasvim različita, činjenica je da ima ne malo slučajeva da se oni u praksi dovode u međusobnu vezu, pa čak i identifikuju. Pogledajmo, zbog toga, kako su ovi pojmovi regulisani u Zakonu o standardizaciji i kakvo je njihovo mesto u praktičnom životu. Najpre o garantnom roku. Prema odredbama Zakona o standardizaciji, garantni rok je minimalno vreme, propisano od strane nadležnog državnog organa, u kome određeni proizvod treba da ispravno funkcioniše ako kupac primenjuje uputstva za rUkovanje tim proizvodom.

Za ispravno funkcionisanje određenog proiz-

voda u garantnom roku, garantuje izdavalac

garantnog lista, u kom cilju je obavezan:

— da obezbedi servisno održavanje i potrebne rezervne delove za proizvod u garantnom roku;

— da u garantnom roku o svom trošku što uključuje i troškove prevoza, odnosno prenosa proizvoda — obezbedi otklanjanje kvarova i nedostataka proizvoda, odnosno da na zahtev kupca neispravan proizvod zameni novim proizvodom ako opravku ne izvrši u određenom roku.

Treba napomenuti da garantni list izdaje orga-

nizacija udruženog rada koja je proizvela pro-

izvod, a za uvezene proizvode -— uvoznik, odnosno zastupnik strane fime pri prodaji robe sa konsignacionog skladišta.

U vezi sa garantnim rokom i obavezama iz-

davaoca garantnog lista koje su napred izne-

nete, postavlja se pitanje kakva je obaveza prodavca na malo u pogledu proizvoda koji je pod garancijom. Mora se, naime, istaći da

u ovom pogledu ima u praksi različitih tu-

mačenja, pa i pogrešne primene odredbe

člana 50. Zakona o standardizaciji, koje nepotrebno stvaraju teškoće organizacijama Uu-

druženog rada u prometu proizvoda koji se nalaze pod obaveznom garancijom.

Naime, odredbom člana 50. pomenutog Zakona obavezna je organizacija udruženog rada koja je prodala proizvod na malo, a koji je pod obaveznom garncijom. . . »da, na zahtev kupca, u garantnom roku obezbedi otklanjanje kvarova i nedostataka proizvoda i servisno održavanje proizvoda, pod uslovima iz garantnog lista, ako to nije učinio izdavalac garantnog lista u mestu prodaje proizvoda (podvukao: M. B.)«.

Iz ovakve zakonske formulacije, pojedini inspekcijski organi zaključuju da je organizacija udruženog rada, koja je proizvod pod garancijom prodala na malo, dužna da obezbedi servisno održavanje takvog proizvoda u mestu njegove prodaje, ako to nije učinio izdavalac garantnog lista u tom mestu. Iz konteksta ostalih zakonskih odredaba koje se odnose na ovu materiju, do ovakvog zaključka, nije moguće doći. Pre svega, Zakon o standardizaciji izričito obavezuje jedino izdavaoca garantnog lista da proizvod koji je pod garancijom snabde, pored ostalog, i — spiskom ovlašćenih servisa. Prema tome, jedino na izdavaocu garantnog lista stoji zakonska obaveza organizovanja ovlašćenih servisa i servisno održavanje proizvoda pod garancijom. S druge strane, iz Zakona o standardizaciji ne proizilazi da se ovlašćeni servisi moraju organizovati u svakom mestu gde se proizvod pod garancijom prodaje na malo. U prilog ovakvom shvatanju ide i zakonska obaveza izdavaoca garantnog lista da o svom trošku, koji uključuje i troškove prevoza, odnosno prenosa proizvoda, obezbedi otklanjanje kvarova i nedostataka proizvoda u garantnom roku. Najzad, ako se ovo pitanje posmatra i sa praktične tačke gledišta, takođe se ne može doći do zaključka da ovlašćeni servisi moraju biti organizovani u svakom mestu prodaje na malo proizvoda pod garancijom. Naime, ako se ima u vidu da ovlašćeni servisi moraju imati specijalizovane stručne kadrove i odgovarajuću opremu, onda se moraju — ako se pođe od shvatanja da u sva-