JUS standardizacija

proširen delokrug rada ISO

Prvi i najvažniji zadatak ISO je očigledno priprema i publikovanje medjunaradnih standarda. Zaista, više od 90% ISO ukupnog prihoda daje se za tehnički rad. Statistički, to znači da je ISO u zadnjih nekoliko godina objavio oko 500 novih ili revidiranih standarda aodišnje, ili oko 10.000 stranica tehničkih podataka qodišnje. To takodje znači da će ukupan broj medjunarodnih standarda dostići 3.500 u toku 1978. godine.

U toku sledećih nekoliko qgođina, mi možemo predvideti dalje ubrzanje tehničkog rada. Problem ISO nije - i neće biti nikad - da nadje pogodne stvari da ih standardizuje. Svake godine, veliki broj novih tema se uvodi u ISO tehnički program, i ima za sada više od 3.000 nacrta standarda koji su u toku izrade. Dodajemo i revizije. Samo vrlo mali broj standarda traje za uvek. Mi moramo voditi računa o tome da svi ISO standardi u bilo kom datom momentu budu u skladu sa nainovijim stupniem tehnološkog razvitka. To je razlog zbog koga se svaki medjunarodni standard revidira bar svakih pet godina. Ovaj pregled može dovesti do zaključka da je ISO standard još važeći i savremen; ali to takodje može rezultirati u revidiranoj verziji, u koju su uaradjena najnovija tehnička dostignuća". Iskustvo Je pokazalo, na nacionalnom nivou, samo nekih 10% od zbirki standarda treba da bude reviđirano svake godine, i isto je verovatno i za ISO. Prema tome u toku sledećih nekoliko godina, mi ćemo biti suočeni sa većim programom revizije, radi se o nekih 350 medjunarodnih standarda godišnje koji su u upotrebi. Prema tome može se očekivati da će aodišnja prodđukcija u obliku novih ili revidiranih standarda biti vrlo brzo 700-800 standarda godišnje. Mađa priprema standarda ostaje glavni zadatak ISO, očigledno je da će članice ISO i medjunarodna zajednica podnositi i dalje zahteve ISO-u u vezi

sa tim. Ako ISO treba da odigra qlavnu ulogu, više nije dovoljno samo objavljivati stanđarde. Rađ ISO mora obuhvatiti primenu standarda u najširem smislu reči.

Ustvari, ISO polje rađa se širi, no rad postaje kompletniji i nove teme se uvode u tehnički program. Drugc, i možda jednako važno - institucije za standardizaciju sađa imaju veće odgovornosti na nacionalnom i na medjunarodnom nivou. Ova ekspanzija je prirodna i poželjna. Standardi se objavljuju i koriste u đruštvu koje teži da postane sve složenije i složšenije, u kome je sve više interesnih grupa medjusobno povezanih. Bilo je vreme, kađa su manje ili više isti ljudi pripremali i koristili stanđarde.

Danas, medjunarodni standardi o kadrovima zemalja, kontenerima, frižiderima ima=

Ju odjeka dalje od relativno ograničenog kruga standardizera. Standardi se ne odnose samo na industriju već i na potroša= če, vlade, naučnike itd. Posledice toga su da standardi nisu samo tehnički i eko=nomski; oni mogu biti takodje politički i socijalni. Na nacionalnom nivou, institu=tima za standardizaciju date su veće dužnosti. Mnoge ISO članice ne bave se samo pripremom i publikovanjem standarda, već se bave još u većoj meri i atestiranjem

i označavanjem robe, kontrolom kvaliteta, metrologijom, obrazovanjem, informatikom, ispitivanjem, primenjenim istraživanjem itd:

Ove veće obaveze na nacionalnom nivou imaće posledice i na medjunarodnom nivou. Ako se ISO članica bavi atestiranjem na nacionalnom nivou, neminovno je da će i ISO pre= uzeti poslove atestiranja na medjunarodnom nivou, da navedemo samo jedan primer.

Uzmimo primer ISO NET - ISO informacione mreže - koja neće obuhvatiti samo standarde (nacionalne i medjunarodne), već takodje i dokumenta tipa standarda koja su publikovana od strane vladinih organa, industrijskih udruženja, potrošačkih organizacija itd. To je šire shvatanje, koje ilustruje medjusobni uticaj pokreta stan= dardizacije i drugih komponenata društva. Postaje sve više očigledno da ISO mora pregledati sve svoje izdate standarde. No=VO osnovana institucija za standardizaci= Ju u zemlji u razvoju može da ne bude u stanju da izvuće maksimum koristi iz ras= položivih standarda. Takva institucija treba pomoć i savet. Standardi su gradđe= ći blokovi društva i mogu iarati bitnu ulogu u transferu tehnologije iz jednog sveta u drugi.

U poslednjih nekoliko godina, pojavio se takodje izvestan broj ISO standarda koji pozivaju na stvaranje službi za registro=vanje ili održavanje. Oni pokrivaju tako različitu materiju kao što je dokumentacija, kreditne karte, drumska vozila, računare, kodove za imena zemalja i valuta. U svakom primeru se potvrdila potreba da se uspostavi specijalna mašinerija koja će osigurati zadovoljavajuću primenu stan= darda. Ovo su samo neki primeri proširenog delokruga ISO; još mnogo toqa se može dodati. Na kraju, oni će se svi ođraziti u činjenici da svet zahteva medjunarodni sporazum, medjunarodne standarde.

ISO-u je poveren zadatak da postigne ove sporazume i da potpomogne primenu. A to znači da ćemo mi morati mnogo da rađimo,

Srećna Nova godina.

Olle Stunenm, Gemeralnt sekvetan