JUS standardizacija
rebno, ne može se zaključiti iz teksta Programa. Ostaje da se o tome da ocena posle donošenja najavljenog plana pregleda ovih standarda.
Ukupan broj planiranih standarđa za sve oblasti zajedno iznosi 432 što u poredjenju sa izvršenjem u 1977. godini (440 standarda) predstavlja izvesno smanjenje. Medjutim, imajući
u vidu da se planira izrađa 50 tehničkih normativa više nego prošle godine, smanjenje planiranog broja standardđa može se razumeti.
Uz brojčane podatke u Programu su za svaku oblast data detaljnija objašnjenja o tome koji su standardi planirani i koji ciljevi treba ovim standardima da se ostvare.
U oblasti ruđarstva se, izmedju ostalog, ističe da će se i dalje akcenat davati izrađi standarda za profile ruđarskih prostorija, a da novinu predstavlja standardizacija tehničkih uslova opreme koja se upotrebljava u podzemnim rudnicima.
U oblasti crne metalurgije će se raditi, pored ostalog, na novim standardima koji definišu postupke za ispDitivanje bez razaranja kao na tehnološkim standardima.
U oblasti obojene metalurgije akcenat je dat reviziji standarda za bakar i aluminijum.
Za standarde iz oblasti gradjevinarstva se ističe da se rađe po programu koji Je izradio Zavod u saradnji sa Privrednom komorom Jugoslavije i Savezom gradjevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije, na osnovu zaključaka Saveznog izvršnog veća iz 1974. godine. Ovaj program je usvojen posle javne dđiskusije i odnosi se na akte tehničke regulative za period 19751980. godina. U 1978. gođini će se izradjivati standarđi za oblasti mehanike tla, zgrađarstvo, puteve, kolovozne konstrukcije, toplotnu i protivpožarnu zaštitu, mođularnu koordinaciju, projektovanje i crtanje kao i za materijale: keramičke pločice, kreč, beton i glinu.
U hemiji se alavni akcenat daje: baznoj hemijskoj proizvodnji, proizvodnji veštačkih djubriva, proizvodnji nafte i derivata od nafte, proizvodnji plastičnih masa i veštačkih materijala, a takodje i: tekstilnoj industriji, industriji boje i lakova i industriji gasova.
U mašinstvu se standardi odnose na ob=last dobijanja i korišćenja toplotne energije, sudove pod pritiskom, drumski i železnički saobraćaj, saobraćajne znakove, dizalice i mašinske elemente. U elektrotehnici za oblast energetike, planirani standardi se odnose na: bezbednost električne opreme, instalacija i sastavnih delova, metođe merenja i ispitivanja, oroizvodnju i prenos električne energije, uredjaje koji koriste električnu energiju i uredjaje za merenje, upravljanje i regulaciju u industrijskim procesima, izvore električne energije itd. Za oblast elektronike i telekomunikacija standardi se odnose na: bezbednost elektrons=kih i telekomunikacionih aparata i postrojenja, materijale, sastavne delove, opremu i sisteme koji su od značaja za stvaranje jedinstvenog sistema veza u Jugoslaviji, uslove i metode merenja opreme, materijala i sastavnih delova u cilju atestiranja i dobijanja uporednih vrednosti kvaliteta kao i na terminološke standarde.
U poljoprivredi se stanđarđi odnose
na biljne proizvođe, a u šumarstvu na nameštaj, gradjevinsku stolariju i impregnaciju drveta.
U oblasti zaštite standardi se odnose na modele zaštitnih boksova, džepnihmerača eksplozije, buku, vibracije i udare i lična zaštitna sredstva.
zaključak
Madđa se, načelno govoreći, pri izradi programa jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta mora polaziti od potreba jugoslovenske privrede i društva, izraženih preko broJa i vrste ovih dokumenata koje treba doneti, ne može se sa sigurnošću tvrditi da predloženi Program Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju, iako je polazio od pomenutih potreba, pokriva sve ove potrebe, pa ni možda sve najbitnije. Uzorke za ovo treba tražiti, sa jedne strane u još nedovoljno izgradjenom mehanizmu sinhronizovanog i uskladjenog planiranja izmedju različitih nivoa standarđizacije (internog, granskog, nacionalnog, pa
i medjunarodnog), a sa druge strane u možda neadekvatnom broju stručnog kadra Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. Utvrdjivanjem opšte politike standđdardizacije, donošenjem društvenih dogo-
71