JUS standardizacija

komentar o predlogu programa rada | Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju za

1978. godinu

Đuka Lisica, dipl. ing.

uvod

Godina 1978. je prva godina u kojoj će se u velikoj meri staviti na probu rešenja koja sadrži novi Zakon o standardizaciji, koja su pripremana gOtOVO pola decenije. Zbog toga se i Program rada za ovu godinu utvrdjivao u uslovima u kojima se pre svega moralo polaziti od obaveza koje Je ovaj Zakon Ppropisao. Medju te obaveze treba svakako ubrojiti obavezu pregleda svih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta starijih od pet godina u cilju njihove eventualne revizije i uskladjivanja sa novonastalim uslovima tehnike, tehnologije i prakse. Isto tako, veliku obavezu predstavlja i nov pristup sistemu atestiranja kojim se sa jedne strane želi obezbediti odgovarajući niVO sigurnosti i bezbednosti u DrOiZVOdnji, prometu i eksploataciji, a sa druge strane stvoriti uslovi za lale

uklapanje u medjunarodne sisteme atesti-

ranja, a time i uspešnije osvajanje medjunarodnog tržišta. I jedna i druga obaveza, mada predstavljaju samo naj-

krupniie obaveze medju nizom drugih oba-

veza, xoje propisuje Zakon, same zahtevaju obiman rad kako u definisanju praktične politike njihovog ostvarivanja, tako i iznalaženju najpogodnijih metodoloških rešenja.

Jugoslovenski zavod za standardizaciju se našao u veoma složenoj situaciji i to ne samo posmatrano kroz obaveze koje nameće novi Zakon. Novi zakon i sam predstavlja jedan od odraza složenih uslova u kojima se danas nalazi jugoslovenska standardizacija. Ti uslovi bi se mogli okarakterisati sledećim uprošćenim ocenama:

-– Tridesetak godina neprekidnog rada na polju jugoslovenske standardizacije dalo je kvantitativne rezultate (koji se izmedju ostaloc ogledaju u 9000 donetih jugoslovenskih stan-

dardđa) koji poslednjih godina neminovno doživljavaju i odredjene kvalitativne promene u smislu preispitivanja predmeta i načina rada.

Privreda zemlje se znatno razvila i modernizovala i zahtevi koje ona postavlja pred standardizaciju su drugačiji. Pre svega privreda daje standđardizaciji značajniju ulogu, ali joj nameće i veće obaveze. Od nje se zahteva da se što potpunije uklapa u privredni plan zemlje, dosledno poštujući prioritete koje taj plan sadrži.

Ustavnim promenama data su mnOgo Veća prava republikama, pokrajinama

i drugim društveno-političkim zajednicama na račun federacije, čime

je saveznim organima i organizacijama pojačana koordtinirajuća uloga.

U tom smislu je došio do objedinjavanja delatnosti dmqnošenja stanđmardđa, tehničkih normativa i normi kvaliteta na saveznom nivou pri čemu

je Jucgoslovensl:i zavod za standardizaciju dobio ulogu OSnOVnOg kOOrdinatora po ovim pbitanjima. Medđjutim, još uvek postoji dosta nerešenih problema koordđinacije u donošenju ovih tzv. akata tehničke regulative, pa će se morati doneti i odgovarajući društveni dogovori za njihovo resavam e:

Na medjunarodnom nivou je došlo do bitnih promena u shvatanju i tretmanu standardizacije. Dok je prvih posleratnih godina osnovni cilj medjunarodnih standarda bio usaglašava-– nje postojećih nacionalnih standarda, danas se već mnoga rešenja prvo standardđdizuju na medjunarodnom nivou, pa se tek onda donose nacionalni standardi. U takvoj situaciji se već sasvim opravdlano postavlja pitanje: da

______- ___________ UO O II CO NME S EJ Cj|