JUS standardizacija

cenom od 3,2 Ti dolara u 1978. altyaj..

- Za tržište SAĐ: 11 miliona dolara u 1976. 12 miliona dolara u 1977. sa procenom ođ 13,2 miliona dolara u 1978. godini i 16 miliona dolara u 1981. godini (Podaci iz "Electronics-a", jan. 5. 1978).

go-

Laseri su kao mođdulatori našli primenu i u komunikacijama po optičkim vlaknima, Uuz ostale optoelektronske komponente: Diode koje emituju svetlost (LED-diodđe), PIN-diode, fotodiode i fototranzistore.

Standardizacija lasera kao elektronskih komponenata vrši se u okviru komiteta TC 76 Medjunarodne elektrotehničke komisije IEC i to za sada sa aspekta klasifikacija i tehničkih uslova u pogledu električne zaštite i zaštite od zračenja. Standardđizacija laserskih telekomunikacionih uredjaja sprovodiće se u potkomitetima IEC/SC 12G za kablovske đistribucione sisteme, kao i kroz preporuke Medjunarodne unije za telekomunikacije ITU.

Svojstva optičkih vlakana je prvi obradio u doktorskoj disertaciji N.S.Kapani 1955. godine i to prenošenje svetslosnih zraka preko uglova (krivolinijski) za pojedinačne primene. Iste gođine je rađio na tzV. "fiberskopima" za vizuelna međicinska istraživanja unutrašnjih organa čovečjeg tela. Tri godine kasnije utvrdjeni su osnovi granica slabljenja u optičkim vlaknima usled rasipanja svetlosti.

Prednost komunikacionih sistema sa optičkim vlaknima u odnosu na sisteme sa žičanim ili koaksijalnim vezama je dokazana i sastoji se u sleđećem:

- Neosetljivost prema jakim parazitskim električnim i magnetskim poljima,

-– Dietektrična izolacija izmedju pređajnika i prijemika,

– Manje dimenzije i težina, ni opseg,

-– Zanemarljivo preslušavanje izmedju prenosnih elemenata vlakna,

– Ne prouzrokuju se sopstvena zračenja,”.

– Manji troškovi izrade.

a veći propus-

Na primer, snop optičkih 0,5 inča može da prenosi kanala, jednovremeno. Za prenosa potrebno je šest prečnika 3 inča.

vlakana prečnika 50.000 govornih isti kapacitet kablova od bakra,

Prvo, po karakteristikama, ohrabrujuće vla=kno proizvedeno 1970. gođine, imalo je slabljenje od 20 dB/km. (Opseg slabljenja se kretao i do 1000 dB/km). Sada na tržištu postoje optički kablovi sa slabljenjem od 10 dB/km do manje od 6 dB/km. Najavljena su za komercijalne primene vlakna sa slab-

156

ljenjem od 3 dB/km, a u laboratorijskim uslovima čak sa slabljenjem manjim od 0,2 dB/km što se približava teorijskoj granici. Uporedo sa poboljšavanjem vlakana dolazi do smanjenja troškova proizvodnje: u 1976. za više od 50%, u 1977. za narednih 25%. Godine 1972. pojavila su se optička vlakna u vezama digitalnih računara i to izmedju perifernih jeđinica medjusobno kao i izmedju perifernih jeđinica i centralnog procesora. Godine 1973. su učinjeni veliki napori na višenacionalnom nivou (SAD, Kanada, Evropa, Japan) za poboljšanje svih elemenata komunikacionih sistema sa optičkim vlaknima: vlakna, kablovi, konektori, LED i laserski emitori svetla, širokopojasni fotopretvarači, kola za pobudu emitora svetlosti i osetljivi prijemnici. Kao rezultat svih tih pojedinačnih i kolektivnih napora 1977. gođine je realizovana prva regularna telekomunikaciona veza optičkim vlaknima.

Stanje na tržištu optičke komunikacione epreme je sledeće:

- Za Japam i Evropu 0,1 miliona dolara, u 1976., O,2 milžona dđolara a 1977., sa procenom od 0·.,4 miliona dolara u 1978. godini.

– Za tržište SAD: 1 milion dolara u 1976., 10 miliona dolara u 1977., sa procenom

od 25 miliona dolara u 1978. godini i 170 miliona dolara u 1981. gođini (Pođaci iz "Electronics-a", jan. 5. 1978.).

Ulazni

signal

Legenda: 1 - Pobudni stepen 2 - Izvor svetlosti 3 - Sprega izmedju izvora i optičkog kabla 4 - Optički prenosni kabl (1. sekcija) 5 - Sprega izmedju dva optička kabla 6 – Optički prenosni kabl (M-ta sekcija) 7 - Sprega izmedju optičkog kabla i detektora 8 - Detektor 9 — Izlazni stepen Na sl. 1 je prikazana šema komunikacione

veze pomoću optičkih vlakana.