JUS standardizacija

počeci i dalje perspektive međunarodne standardizacije u oblasti komunikacija optičkim vlaknima

Milen Dimitrijević, dipl. ing.

Fizički fenomeni optike ušli su u primenu u niz oblasti ljudske delatnosti u raznim epohama u kojima su bili otkriveni. Pomenimo samo neke: lupa, mikroskop, fotografija, kinematografija, spektrografija, geođezija, astronomija. Pronalaskom elektriciteta i razvojem elektrotehnike u celini a posebno elektronike, primena fenomena optike dolazi do punog izražaja. Nabrojimo neke: elektrotermija pomoću irnfrazraka, električno osvetljenje, električna signalizacija, solarni izvori električne energije, telefotografija, faksimil, televizija, elektronski optički instrumenti, elektronski mikroskopi, laseri (sa primenom u medicini, ispitivanju i obrađi materijala, automatskom upravljanju i komunikacijama), optička vlakna, optoelektronske komponente: U istoriji komunikacija čoveka postoje četiri prekretnice: kađa je čovek naučio da govori, kada je naučio da piše, kada je pronašao štampanje i kada je počeo da komunicira elektronskim sredstvima. Zadnja prekretnica datira nešto više od sto godđina unatrag što je u istoriji ljudske civilizacije vrlo kratko razdoblje. Neki od važnijih datuma u istoriji komunikacija:

1844 - Prvi telegrafski prenos

1873 - Formulacija teorije elektromagnetskog zračenja

1876 - Pronalazak telefona

1895 - Prva bežična telekomunikaciona veza

1907 = Pronalazak triođe

1915 - SSB prenos

1918 – Prvi superheterodđini prijemnik

1923 - Pronalazak TV kamere

1929 - Pronalazak koaksijalnih kablova

1931 -– Pronalazak talasovođa

1933 - Proučavanje astronomskih fenomena pomoću rađija 1937 - Impulsna kodđovana modđdulacija

1939 – Frekvencijska mođulacija

1940 – Teorija korektivnih kodova

1940 – Kompletna matematička formulacija teorije telekomunikacija

1955 - Pronalazak optičkih vlakana

1956 – Teorija informacija

1960 -– Pronalazak lasera

1962 - Prvi prenos komunikacija satelitom (TELSTAR) ”

1965 – Prvi komercijalni komunikacioni satelit (EDRLY BIRD)

1969 – Prve komunikacione veze sa mesecom (APOLO XI)

1974 - Prenos milimetarskih talasovoda kapaciteta 230.000 jednovremenih razgovora

1976 -– Prve slike sa Marsa (Vikimg I)

1976 - Prenos svetlosnih talasa polupro=vodničkim laserom

1977 - Prvi realizovani sistemi komunikacija sa optičkim vlaknima.

Komunikacije su imale početak u digitalnom obliku (Morzeova telegrafija) da bi dugi niz godina dominirali analogni sistemi prenosa govora. Matematička teorija telekomunikacija, teorija informacija i teorija korektivnih kodova, uz upotrebu impulsne kodovane modulacije i savremenih tehnoloških mogućnosti (visok stepen integrisanosti komponenata i širokopojasni propusni sistemi), ponovo stavljaju u prvi plan digitalne sisteme prenosa i to kako numeričkih podataka (povezivanje udaljenih računskih centara) tako i govora, slike i ostalih oblika komunikacija.

Kvalitetan prenos informacija omogućen je na hiperfrekvencijama uz upotrebu relejnih stanica izmedju udaljenih mesta, odnosno satelita kada su u pitanju interkontinentalne veze. Najveći propusni opsezi postignuti su optičkim vlaknima.

Godine 1880. je Graham Bel po prvi put izvršio prenos govora svetlosnim zrakom koristeći selensku ćeliju kao detektor. Treba napomenuti da je Bel finansirao 1902. čuveni Majkelsonov eksperiment za odredjivanje brzine svetlosti. Godine 1960. je pronadjen izvor koherentne svetlosti - laser koji u komunikacionom sistemu teorijski ima ogroman propusni opseg. Razvitak laserskih komunikacionih sistema uticao je na razvoj odgovarajućih modulatora i detektora što je dovelo do usavršavanja Optoelektronskih komponenata kao što su fotodiodđde, fototranzistori, fotosprežne naprave kao i fotocevi sa progresivnim talaSOm. Veze sa laserima su se pokazale neophodne za neke komunikacione primene Zbog povećanja slabljenja usled uticaja magle i zbog potrebe za većim snagama za druge i pouzdane veze. Njihova tehnologija se usavršava i njihova primena je u porastu:

– Za Japan i Evropu: 1,2 miliona dolara u 1976., 2 miliona dolara u 1977., sa Dro-

155