JUS standardizacija

nom javlja sintetičko sirovo gvoždje, koje se dobiva prerađom lomljevine čelika posebnim elektropećima, a katkad i tzV. metalurškom kupolkom. Sintetičko je sirovo gvoždje, medjutim, slabije kvalitete, a ispravno se može upotrebljavati samo za proizvodnju odđljevaka veće masivnosti.

Osnovni je kemijski sastav sivog siro= vog gvoždja usko povezan s načinom proizvodnje. Njega treba postići u samoj visokoj peći. Na taj se način - postizavanjem kemijskog sastava u visokoj peći -–ustvari, postizava i prikladnost sivog sirovog gvoždja za odljevke ođ sivog lijeva male, '· srednje, odnosno velike masivnosti. Tako, na primjer, sivo sirovo gvoždje za sivi lijev male čvrstoće, tj. za odljevke male masivnosti treba imati veći sadržaj silicija. Za postizavanje većeg sadržaja silicija u visokoj peći potrebne su povišene temperature, kako bi se mogla odvijati reakcija

SiO, = Si + O5, koja ima vjerojatno za pos{jedđicu Hi Šdgovarajuće stanje kli-

ca kristalizacije. Stanje klica kristalizacije ođražava se na mikrostrukturu sivog sirovog gvoždja, koja se treba sastojati od nađeutektičkog grafita tipa C, te pretežno ođ perlitne strukture željezne matice - više ili manje razrjedjene, u ovisnosti o sadržaju silicija, Sada se čak i ne govori samo o stanju klica kristalizacije nego o "strukturi litine", koju sačinjavaju "ekonomika klica", te "spektar" stranih čestica i plinova. Struktura litine ovisi o načinu proizvodnje - u slučaju sirOvoOg gvožŽdja o ređukciji ruđače u visokoj pećite o kemijskom sastavu, a bitno utječe na pojavu usahlina i na dopajanje (što. se izražava veličinom i raspodjelom deficita volumena u odljevku kao i postizivom djelotvornošću dopajanja), te na parametre kvalitete odljevaka (mehanička svojstva, razinu gustoće, te raspodjelu gustoće) (18).

Pored sadržaja osnovnih elemenata C,Si, Mn, P i S treba odmjeriti takodjer i sadržaj oligoelemenata, koji se mogu pođiJeliti u nekoliko osnovnih skupina - alfagenih,gamagenih, karbidotvornih elemenata, "pravih" nečistoća „,itd. Pretjerani sadržaj pojedinih oligoelemenata izaziva različite neprijatnosti, kao

što su bijelo skrućivanje, anormalna primarna i sekundarna mikrostruktura, pojava različitih novih faza, razlučivanje, izlučivanje, pojačani utjecaM slijeganja u različitim oblicima itd. Izgleđa, medjutim, dđa je stanoviti minimalni sadržaj oligoelemenata ipak potreban da bi sivo sirovo gvoždje posjeđovalo svojstva, koja mu kao tehničkoj slitini pripadaju. 248

Literatura:

/1/ Standard ASTM A43=-60: Stanđard Specification for Foundđry Pig Iron

/2/ Standard MSZ 2593=65: Dntadei Nyersvas

/3/ Tehnički propis VDG-Merkblatt R1Il: Roheisen zum Einsatz in Giessere= ischmelzofen

/4/ Verein Deutscher Giessereifachleute: Giesserei-Kalender 1974, Giesserei-Verlag G.m.b.H.,Ddusseldorf

/5/ Stanđardđ GOST 483272: Čugun litejnij koksovij čuškovij

/6/ L.Chloupek: Proizvodnja sirovog gvoždja, Tehnička knjiga, Beograd 1964. -

/7/ H.P.Lickes,W.Weis: Die Bedeutung des Roheisens fur die Erzeugung von Gusseisen, Giesserei 62/1975/ Nr.2,39/43

/8/ C.Pelhan: Vpliv kemične sestave na lastnosti grodljev, livarski vestnik XXIV /1977/ št. 1,1/12

/9/ E.A.Vasiljev: Otlivki iz kovkogo čuguna, Mašinostroenie, Moskva 1976 .

/10/ S.C.Massari: Processing Scrap Metal for Foundries, Modern Casting, April 1967, 45/48

/11/7 A.W.Kostin,V.B.M.Sugol,J.Bast: Der Einfluss des Suspensionsgiessver= fahren auf die Eigenschaften von hochphosphorhaltigen Roheisensorten, Giessereitechnick 23/1977/, Heft 10,317/318

/12/ S.Parent, J.C.Margerie: Etuđe des Fontes Hćmatites par un essai de seconde fusion, Fonderie 1968, No 264, str. 61/77, podatak iz /8/.

/13/ A.Colland: Strukturelle Anisotropie, mechanisches Verhalten und Normung von Grauguss, Giesserei TWB 1954 und L9.5/5, ONE „14. 1.5

/14/ L.Karbić: Upliv sirovog gvoždja na svojstva sivog lijeva - V kongres ljevača Jugoslavije, Split 1977, referat br. 2,18 str.

/15/ L.Karbić: Sirovinska pitanja u proizvodnji litine za odljevke od sivog lijeva, Strojarstvo 19 /1977/ 4,211/214

/16/ A.De Sy,J.van Eeghem - Recherches sur fontes grises 4 graphite lamellaire - Centre Belge d! ćtuđes et de recherches en fonđerie, 1959, Nr.22

/17/ L.Karbić,S.Žilajković: Elementi za ocjenu sivog sirovog gvoždja-Ljevarstvo XXV /1978/ br. 1, 5/18

/18/ R.Mai: Die Speisundsforschung und ihre Bedeutung fdr die Giessereitechnologie, Giessereitechnik 23 /1977/, Heft 10,314/317