JUS standardizacija
metodologija donošenja jugoslovenskih standarda
Đuka Lisica, dipl. ing.
Uvodni komentar
Postoji više razloga zbog kojih je nužno što preciznije metodološki definisati način donošenja jugoslovenskih standarda. Izmedju ostalog, ti razlozi proizilaze iz potrebe za povećanjem efikasnosti u radu, jer je broj stanđarda koji se donosi manji od broja standarda koji se traže; iz potrebe za ostvarivanjem bolje koordinacije, jer se dešava da usvojeni standard nije uskladjen sa već donetim standardima; iz potrebe za uključivanjem u rad predstavnika zainteresovanih društvenih struktura i struka, uskladjivanjem sa medjunarodnim radom itd.
Savezni zavod za standardizaciju, koji se po broju zaposlenih u poslednjih nekoliko godina više nego udvostručio i čiji je broj spoljnih saradnika, kako stručnjaka tako i organizacija, veoma porastao, pristupio je, u cilju povećanja efikasnosti rada, pripremi metodoloških uputstava za većinu poslova koji se u Zavodu obavljaJu, pa se i izrada Metodologije donošenja Jugoslovenskih standarda nalazi kao jedan od najvažnijih zađataka. Tekst metodologije, koji je usvojio Kolegijum Zavoda, daje se ovđe u Biltenu u celini.
Ova Metodologija je zasnovana na Zakonu o standarđizaciji u kojem su definisani osnovni piincipi postupka za donošenje jugoslovenskih standarda, a isto tako u skladu je i sa drugim aktima kojima se reguliše rad Saveznog zavođa za standardizaciju kao savezne organizacije u sastavu Saveznog izvršnog veća.
Iako je Metodologija namenjena stručnjacima Zavoda, ona će moći korisno poslužiti i svim stručnjacima sa kojima Zavod saradjuje, jer će olakšati njihovo uključivanje u proces izrade jugoslovenskih standarda, naročito time što definiše od-
nos komisija za standarde i stručnjaka Zavoda.
Analizirajući tekst Metodologije, može se utvrditi da su se njome u glavnom definisali okviri za rađ, kako bi se omogućila što veća slobođa u praktičnom radu i izabrali oni detalji koji odgovaraju datim
uslovima, jer uslovi u svim oblastima nisu isti. Iz tih razloga su u jednom delu
teksta u glavnom izneti ciljevi koje treba postići, a način njihovog ostvarivanja prepušten je slobodnom izboru stručnjaka koji rade na izradi standarda.
U tački 3, na primer, istaknut je zahtev za efikasnošću u radu i to tako da izrada prati tehničke i tehnološke promene i da se ažurno zadovoljavaju potrebe za standardđima. Istaknut je zahtev za ostvarivanjem kontinuiteta, tako da se podjednaka briga mora posvetiti i standardima koji
se donose i stanđardima koji su već doneti. U zahtevu za koordđdinacijom nalaže se uskladjenost u radu kako izmedju komisija za standarde, tako i izmedju ovih komisija i tela za donošenje drugih propisa. ObaveštavanJe se povezuje sa potrebom uključivanja u rađ odgovarajućih stručnjaka i predstavnika zainteresovanih organizacija i organa. Važan zahtev, kada se definiše potreba uskladjivanja sa medjunarodnim radom, jeste da se izbegne dumlirpmje posla u rešavanju istih pitanja, jcdnom na medjunarodnom nivou, a drugi put pri donošenju jugoslovenskih standarda.
Zahtevi koji se odnose na rad komisija u tački 7. takodje su dati putem definisanja ciljeva koji se tim radom moraju postići. Treba imati u vidu da će se o radu komisiJa doneti poseban propis, koji == nalaže Zakoner o standardizaciji, član 18., tako da zahtevi u ovoj Metodologiji služe samo kao osnovne smernice za rad komisija.
Najveću praktičnu vrednost možđa ima Šema postupka izrade i donošenja jugoslovenskih standarda koja je data u Metodologiji, jer precizno definiše put od inicijative za donošenje standarda do njegovog štampanja i objavljivanja.
Metodologija
1. Jugoslovenski standardi se donose, DO pravilu, na osnovu i u okviru godišnjih i perspektivnih programa standardizacije koje utvrdjuje Savezni zavod za standardizaciju (u daljem tekstu "Zavod").
311