JUS standardizacija

nove knjige

ISO MEMENTO 1979

Izdavač: Intemational Opganmisation fon Stoidardižatiom, Gemeve, 1979, atp. 214

ISO Memento se objavljuje gođišnje i daje informacije o tehničkom radu ISO-a; tehničkim komitetima i njihovim sekretarijatima i to na tri jezika: engleski, francuski i ruski. Uz to sadrži opšte informacije o strukturi i pođeli rada u ISO.

Konačni rezultat tehničke aktivnosti ISO

– medjunarodni stanđarđi - su nabrojani u Katalogu ISO-a koji se takodje štampa svake godine.

Zahteve za informacije, koje se odnose na rad ove organizacije,treba slati na ISO Central Secretariat, Geneve ilina neki tehnički komitet nacionalnih stanđarđizacija članica ISO, naveđenih u Mementu od 9.15. stranice.

Memento sadrži sledeća poglavlja: Informacije o ISO; tehničke komitete članova ISO; skračene oznake članova; popis đopisnih članova; spisak administrativnih tela ISO; tehničke odseke; tehničke komitete, potkomitete i radne grupe; koje zemlje obradjuju pojeđine oblasti i vođe tehničke komitete, potkomitete i radne grupe; i indeks tehničkih komiteta.

Međjunarođna organizacija za standardizaciju (International Organization for Standardđization - ISO) rađi na polju standardizacije i danas obuhvata 85 nacionalnih standardizacija.

Predmet ISO je da Munapredjuje standardizaciju u svetu, olakšavajući medjunarodnu razmenu dobara i usluga, đa razvija saradnju u oblasti intelektualnih, tehničkih i ekonomnskih aktivnosti.

Rađ u ISO se obavlja kroz 1940 tehničkih komiteta sa više ođ 100.000 stručnjaka iz svih đelova sveta. Rezultat njihovog rada su 3.750 izđatih ISO stanđarda, koji sadrže preko 40.000 stranica.

Pokušaji na stvaranju Medjunarodne orga-– nizacije za stanđarđizaciju datiraju još pre 70 godina. Posle sastanka održanog u Londonu 1946. gođine, sa đelegatima iz 23 zemalja ođlučeno je đa se stvori organizacija "čiji će pređmet biti đa olakša

koordinaciju i unifikaciju medjunarodnih industrijskih stanđarđa". Zvanični poče-

tak rađa ISO-a datira ođ 23. februara 1947. gođine. Danas, januara meseca ove gođine (1979) broj članica zemalja je 68.

Tehnički poslovi ISQ obavljaju se kroz tehničke komitete (TC), poikomitete (SC) i rađne grupe (WG). Krajem 1978. gođine rađila su 157 tehnička komiteta, 585 potkomiteta i 1193 radnih grupa.

Rađ na donošenju medjunarodnih stanđarda

je vrlo dug put. Oni su rezultat rađa medju zemljama članicama ISO. Prvi rađo-

vi se sastoje iz pređloga preporuka (DP). Kađa se postigne saglasnost unutar tehničkog komiteta po pitanju predloga prepo=ruke, dokument se šalje Centralnom Sekre=terijatu da se registruje kao predđlog medjunarođnog standarda (DIS). Zatim se DIS cirkularno dostavlja svim članicama na glasanje. Ukoliko 75% prihvate predlog, ISO ga prihvata kao medjunarodni standard. Svake pete gođine standarđi se reviđiraju ukoliko se za to ne ukaže ranije potreba. Spisak svih ISO stanđarđa dat je u ISO katalogu, kako je već ranije naveđeno.

U Mementu je dat spisak azbučnim ređom zemalja članica (zemlja, puna adresa standđarđizacije, kao i ime direktora organizacije), kao i spisak skraćenica organizacija. Naveđen je i spisak dopisnih članova, takodje sredjen po abecednom ređu.

U drugom đelu Mementa navedeni su svi tehnički komiteti i to: broj tehničkog komi-

teta, naziv i pregled rađa i sekretarijat

zemalja članica zaduženih za to područje.

Na kraju je dat Indeks svih tehničkih komite-

ta.

ISO CATALOQUE 1979 (katalog ISO stomdarda 1979)

Izdavač: mtematiomal Opganrisatioh for Stoidardizatiom, Gemeve, 1979, stp. 225

Izašao je iz štampe Katalog ISO standarda za 1979. gođinu, koji sadrži sve objavljene ISO stanđarđe izdate do 31. decembra 1978. gođine. Stanđarđi su sredjeni po tehničkim komitetima (TC) i dđecimalnoj klasifikaciji (UDK) a štampani su na en=gleskom i francuskom jeziku. Manji broj istih preveđen je i na ruski jezik. Katalog obuhvata spisak povučenih standarđa, izđatih bibliografija, priručnika a na kraju je dat i pređmetni registar.

359