JUS standardizacija

ručuju u slučajevima gde to nije u suprotnosti sa principima ekonomično= sti i rentabilnosti, na primer kod preskoka i električnih pražnjenja

kada se izolacija trajno ne oštećuje, dok se kod direktnih proboja kroz čvrste izolacione materijale upućuje na uobičajene metode sa ograničenim brojem ispitivanja. Statističke metode odđdredjivanja nivoa izolacije zasnovane su, prvo, na verovatnoći pojavljivanja prenapona odredjene vrednosti "U", i zatim na verovatnoći da prenapon odredjene vrednosti dovede

do oštećenja odnosno proboja izolacije, što znači da verovatnoća da dodje do proboja izolacije usled odredjenog prenapona, odgovara ustvari proizvodu tih vrednosti verovatnosti. Raznim vrednostima prenapona odgovara zbir verovatnosti pojedinih vrednosti. Iz ovog sledi da je rizik za oštećenje izolacije, gđe je pojava napona vrednosti "U" uzeta kao slučajna veličina, odredjen integralom

OO

R= || Pa (U) ·f_(U)dU 0

Ovde su, P„(U) verovatnost električnog pražnjenja kroz izolaciju kada se izloži prenaponu vrednosti U, a f.„(U)dU po đefiniciji verovatnost da se Pojavi prenapon vrednosti izmedju U i U + dU, odnosno funkcija f_(U) predstavlja gustinu verovatnosti Bojave prenapona. U krajnjoj liniji uzima se rizik u zavis-

nosti od odnosa izmedju statističkih vred-

nosti, pođnosivog napona Uw koji odgovara verovatnosti od 90% izdržljivosti izolaćije, i prenapona Us koji odgovara verovatnosti od 2% da se njegova vređnost u praksi prevazidje. Ovaj odnos ustvari predstavlja statistički faktor sigurnosti. Očigledno je da će rizik biti utoliko manji ukoliko je ovaj odnos veći. Medjutim, i na izbor ovog faktora, ekonomičnost u svakom slučaju ima uticaja, pored zahteva za odđredjencm sigurnošću. Metođe ispitivanja polaze ođ uslova

da je statistički 90% podnosivi napon veći ili najmanje jednak nazivnom podno=sivom uđarnom naponu opreme U Se U_ Statističke metođe se primenjuju a RV odredjenim slučajevima, i to obično za opremu za najviše napone iz klasifikacije C prema IEC-71, jer i one imaju svoja ograničenja i pretpostavke.

– Starenje izolacije je posebno pita-

nje koje je izazvalo priličnu diskusiju medju stručnjacima. I na sastanku medjunarodnog elektrotehničkog komiteta 78 za rad pođ naponom, koji je održan u Štokholmu septembra 1978. god. vodjena je velika diskusija oko opšte mogućnosti da se određe adekvatni kriterijumi za veštačko odnosno ubrzano

starenje izolacije. Francuski stručnjaci su posebno isticali, da postojeći kriterijumi ne daju zađovoljavajuće rezultate i da je potrebno te kriterijume preispitati, tako da u predloge novih dokumenata oni nisu ušli. Ovo se pitanje takodje tretira i u novcm dokumentu IEC-610. Ističe se potreba za usaglašavanjem mehanizama starenja koji se primenjuju u ispitivanjima sa onima koji deluju u stvarnosti u pogonu, čiji se uticaj naročito naglašava sa porastom jačine dejstva pojedinih faktora. Naime, često dolazi

do neusaglašenosti u rezultatima koji se dobijaju kod pojačavanja dejstva pojedinih činioca u ispitivanjima, sa rezultatima koji se javljaju u praksi, što dovođi do pogrešnih procena veka trajanja. Sugeriše se kađa je to moguće, da se ispitivanja vrše sa manjim intenzitetom dejstva odredjenih faktora, rađi ustanovljavanja trenđa karakteristika izolacionog sistema u pogledu starenja i promena odredjenih karakteristika. Posebno se problem komplikuje kada postoji veliki broj đejstava različitih faktora, i kađa

se pojačavanjem dejstva jednog faktora može bitno izmeniti odnos dejstava koji utiče na sliku i trend promena nekih karakteristika izolacionog sistema. U pogledu ocene rezultata ispitivanja, ukazuje se na važnost koju može da ima utvrdjivanje lokacije oštećenja odnosno proboja izolacije, poredjenjem podataka dobijenih u toku ispitivanja sa onim koji se javljaju

u pogonu. Ako se na primer sa povišenjem napona ispitivanja dobijaju proboji kođ ispitnih elektrođa koji se

ne javljaju kod nižih vrednosti napo= na, onda ovo može da indicira promene u mehanizmu starenja. .

Sem ovih nekoliko momenata na koje se htelo da ukaže, treba još reći da su interesantna i razmatranja uslova koji imaju uticaja na pojavu prenapona.

I na kraju treba samo napomenuti i to, barem takav se utisak može dobiti, da

u pogledu terminologije koja se koristi u raznim dokumentima, postoje izvesne neujednačenosti koje se odnose i na osnovni pojam visokonaponskih ispitivanja, a što se'·'ovom prilikom ne želi da komentariše.

Jedan primer regulisanja visokonaponskih ispitivanja kroz interne standarde Jugoslovenskih železnica

Potreba da se ova materija detaljnije

reguliše kroz posebne interne standarde Jugoslovenskih železnica (JŽžS stanđarde), proistekla je iz činjenice da najveći broj kvarova na električnoj opremi

SB i a NL a u a S a = M U = RR BBBBWNDA MANUM BROGRGIGRGRIG GG WIN.