JUS standardizacija

železničkih vozila potiče od proboja iZOlacije, koji u nekim slučajevima mogu da dovedu i do ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti saobraćaja, a koji su uglavnom posledica specifičnih uslova eksploatacije električnih uredjaja na železničkim vozilima, odnosno nepovoljnih pogonskih uslova. Uslovi rađa električne opreme na vučnim i putničkim vozilima bitno se razlikuju u poredjenju sa fiksnim, nepokretnim električnim postrojenjima. Raspoloživi prostor za električnu opremu na VOZilima je ograničen, često prilično skučen. Usled ovog smanjena je i pristupačnost opremi, što opet otežava održavanje i čišćenje električne opreme i dovodi do bržeg starenja i promena izolacionih karakteristika. Postoji i pojačan uticaj hemijskih agenasa na starenje izolacije. Dejstvo ulja i goriva pored dejstva vlage i prljavštine bitno smanjuje vek trajanja električne opreme. Osim OVOg oprema Je u normalnom pogonu izložena i pojačanim mehaničkim naprezanjima usled vibracija i potresa, kao i udara pri manevri vozila. Opseg temperatura u koJem oprema radi Je:od -– 25 C do + 50 C,

a u nekim delovima mašinskog prostora i do + 70 C. Opseg pogonskog napona u električnoj vuči je mnogo širi u poredjenju sa drugim postrojenjima, na primer kod sistema 3 KV, on se kreće u granicama od 2000V do 4000V, što predstavlja varijaciju + 33% od nazivne vrednosti napona. Ovome treba dodati i vrlo promenljive pogonske uslove usled promena u toku vuče i naponskih i strujnih udara koji se pri ovome Javljaju. Bitno je naglasiti

da je pored velikog broja dejstava različitih faktora, intenzitet i uticaj pojedinih faktora vrlo promenljiv u toku vremena. Radi toqa se stalo na stanovište Drilikom izrađe standarda, saglasno preporukama u opštim uslovima, da je u ovom slučaju vrlo teško koristiti se kriterijumima za veštačko odnosno ubrzano starenje izolacije, sem u nekim slučajevima

na primer kod električnih provodnika gde se uzima u obzir i uticaj hemijskih agenasa, ulja, goriva itd.. Dovoljno je navesti kao primer da se železnička vozila kreću na raznim relacijama, i u kratkim vremenskim razmacima kroz vrlo različita klimatska područja, planinska, primorska, kontinentalna sa raznim temperaturama i procentima vlažnosti. Sve ovo je uslovilo gledište da je u ovom slučaju najpogodnije primenjivati ciklična ispitivanja u eksploataciji za proveru stanja izolacije, tj. da je vrlo teško vršiti procenu veka trajanja sa stanovišta izolacionih sposobnosti 5 obzirom na broj različitih dejstava

i na promenljivost intenziteta

dejstva pojedinih faktora na osnovu ispitivanja simuliranjem i da je jedino ispravno vršiti ispitivanja u realnim pogonskim uslovima. Ovo potvrdjuju i vrlo interesantna ispitivanja vršena u

SSSR koja pokazuju kako je na osno-

vu ispitivanja probojnih napona izola-

cije rotora vučnih elektromotora u toku eksploatacije, odredjena brzina opadanja izolacionih karakteristika rotora

i na osnovu toga utvrdjen ukupan broj kilometara koji treba da se predje do generalne revizije vučnih elektromotora. (O starenju izolacije rotora vučnih elektromotora NB-412k, NB-418k i AL-4846eT, ČebelevGA, i grupa autora, Tr. VNIIž-d transp. 1978. No 594). U radu o metodologiji ispitivanja izolacije namotaja rotora vučnih motora (Skvorcov AA, Tr. VNIIžŽ-d transp. 1978. No 594), data je metodologija ispitivanja, koja se pretežno odnosi na nove konstrukcije i izoOlacione materijale.

Poređ razloga koji su navedeni, kod definisanja uslova ispitivanja, važno je takodje ustanoviti i medjusobni uticaj dejstva pojedinih faktora radi utvrdjivanja redosleđa ispitivanja. Ispitivanja su pokazala da se u velikom broju slučaJeva može ustanoviti logaritamska funkcija koja karakteriše vek trajanja i temperaturu, t.JjJ. za logaritam veka trajanja dobija se prava sa negativnim koeficijentom u zavisnosti od temperature.

MedJutim, treba imati u vidu da ima odredjenih svojstava izolacije koJa se ne menjaju uvek postepeno sa vremenom pod uticajem odredjenih faktora, već mogu

da pokazuju približno stalnu vrednost

i da tek posle odredjenog vremena može doći do naglog gubljenja odredjenog svojstva, što otežava mogućnost utvrdjivanja trenda promene svojstva. Takav se slučaj na primer Javlja kod utvrdjivanja korelacije izmedju dielektrične i mehaničke čvrstoće izolacionih materijala. Tek po znatnom gubitku mehaničke čvrstoće obično dolazi do pada dielektrične čvrstoće. Temperatura sa vremenom utiče na opadanje mehaničke čvrstoće kod organskih izolacionih materija. Sve ovo ukazuje

da Je bilo nužno u redosledu ispitivanja u standardu definisati prvo klimatsko-mehanička ispitivanja pa onda dielektrična, ustvari u stanđardđima J Ž S utvrdjen je sledeći redosled:

prvo ispitivanja zagrevanja, zatim mehanička ispitivanja na vibracije, potrese i udare, i na kraiu dielektrične ispitivanja.

Što se tiče uticaja električnih veličina na probojnost čvrstih izolacionih materijala odnosno napona u zavisnosti od frekvencije i vremena, navođi se empirijska formula koju je svojevremeno postavio Montsinger na osnovu velikog

broja izvršenih ispitivanja

1,75

f 0,137

01, 3.25 4 Ve

gde E predstavlja odnos izmedju proboj-

nog napona frekvencije (f) posle vreme-

(0675 + )

369