JUS standardizacija

– Australija je jedna od deset zemalja koja je po drugi put birana u Akcioni

komitet IEC (prvi mandat 1964. do 1970.

· god, drugi je u toku od 1976. do 1982. godine.),

- geografski položaj Australije dozvoljava samo manjem broju njenih delegata lično prisustvo na zasedđdanjima tehničkih komiteta i potkomiteta izvan zemlje, pa je Generalno zasedanje IFC, na kojem pored Saveta i Akcionog komiteta zaseda i veći broj tehničkih komiteta i potkomiteta, prilika da veći broj njihovih delegata učestvuje u radu i da se neposredno upozna sa zadacima i metodama rada IEC,

-– Australija je do sada uspešno organizovala nekoliko pojedinačnih zaseđanja tehničkih komiteta i potkomiteta IEC u SVOJOJ zemlji,

-– nacionalni program australijske standardizacije u oblasti elektrotehnike zasniva se gOtOVO U potpunosti na standardima IEC.

PomoĆ u organizaciji i participacija u troškovima koje su Austrijskom elektrotehničkom komitetu pružile vlada i celokupna elektroprivređa i elektroindustrija Australije, kao i značajna podrška Z.Cowen, Generalnog guvernera Komonvelta za Australiju, koji je lično otvorio

44. Generalno zaseđanje IEC, omogućili su s jedne strane dđa se ostvari izvrsna organizacija ovog zaseđanja, a s druge strane pokazali su koliko veliki tehnički i ekonomski značaj Australija pridaje radu IEC.

Na ceremoniji otvaranja održanoj 21. maJa 1979. godine govorili su pored 7. Cowen, generalnog guvernera Komonvelta

za Australiju još H.Black, rektor univer= ziteta u Sidneju, F.M.Mathews, predasednik Australijske organizacije za stanđardizaciju, R.D.Waldđie, predsednik Australijskog elektrotehničkog komiteta i prof. dr.N.Takagi, predsednik IEC. U svojim govorima oni su isticali univerzalnost IEC, kao i tehnički i ekonomski značaj rada IEC na donošenju medjunarodnih elektrotehničkih stanđarda, sa posebnim osvrtom na značaj ovog rađa za Australiju. Prof.N.Takagi je u svom izlaganju istakao značaj savremenosti i demokratičnosti rada na donošenju medjunarodnih elektrotehničkih stanđarda, pa je izmeđiw ostalog naglasio: "Zasedanje u Australiji je značajno iz više razloga, ali pre svega jer ono pokazuje da IEC danas prvenstveno u svojoj politici razmatra gledišta i potrebe u oblasti elektrotehnike svih zemalja, velikih i malih, bez obzira na njihov nivo industrializacije. Srećna je okolnost da IEC obuhvata medju svojim članovima zemlje koje pripadaju svim ovim kategorijama. Uzima-

384

jući u obzir njihovu saradnju, IEC može da donosi medjunarodne standarde koji odgovaraju potrebama svih zemalja, a u širem sagleđavanju doprinosi unapredjenju tehnologije u oblasti elektrotehnike". Zasedanja 19 tehničkih komiteta i tehničkih potkomiteta, mnogih radnih grupa, Saveta i Akcionog komiteta IEC održavana su u kompleksu zgrađa Univerziteta u Sidneju uz prisustvo preko 650 delegata iz 32 zemlje, saradnika Centralnog biroa IFC, generalnog sekretara ISO i predstavnika drugih medjunarodnih organizacija sa kojima IEC saradjuje (CEE, AIE, IOCHI). Jugoslavija Je bila zastupljena sa 9 delegata.

Na sastancima tehničkih komiteta i potkomiteta usvojeno je 98 predloga novih medjunarodnih standarda iz oblasti elektrotehnike koji će se pre publikovanja dostaviti Nacionalnim komitetima IEC

na glasanje po šestomesečnom postupku. Oni obuhvataju oblasti terminologije, stanđardnih napona, struja i frekvencije, rađiokomunikacija (rađioprijemnici

i televizori, bezbednost elektronskih aparata, antene, mikrotalasni sistemi , mobilni radio uredjaji, kablovski distribucioni sistemi) , sklopnih aparatura (sklopne aparature visokog napona, visokonaponski sklopni blokovi, niskonaponski sklopni blokovi), kondenzatora i otpornika za elektronske uredjaje, elek=tričnih ventilatora, pouzdanosti sastavnih delova i opreme za elektroniku, bezbednosti električnih aparata za domaćin= stvo, električne komercijalne opreme za

· ugostiteljstvo i električnih instalacija

u zgradama. Rad Saveta IEC

Savet IEC je usled obimnog dnevnog reda sa 22 tačke i velikim brojem podtačaka, održao poređ 2 planirana poludnevna sastanka i 1 neplanirani poludnevni sastanak. Na ovim sastancima su donete odiuke po organizacionim, finansijskim i tehničkim pitanjima vezanim za politiku rukovodjenja i usmeravanja daljeg rada

IEC. Iznosimo najznačajnije.

Sledeća generalna zasedanja

Posle izveštaja o izvršenim pripremama,

konačno je usvojen poziv Švedskog nacionalnog komiteta da se sledeće 45. Gene=

ralno zaseđanje IEC održi u Stokholmu

od 2. do 16. juna 1980. godine.

Prihvaćen je poziv Švajcarskog nacionalnog komiteta da se 46. Generalno zaseđanje

IEC u 1981. gođini održi u Montreux od

25. maja do 6. juna.

Savet je primio k znanju poziv Brazilskog nacionalnog komiteta da se juna ili jula 1982. gođine Generalno zasedanje IEC