JUS standardizacija

nja u Ovoj oblasti. Naime, u nas se planira ekstrakcija urana kao paralelni proces prilikom proizvodnje djubriva. U slučaju realizacije ove tehnologije otpada problem urana kao izvora zračenja sa širokom distribucijom. Ostaje problem rađijuma, ali to je znatno manji problem, a takodje i problem urana u fosfatima koji iđu u upotrebu bez hemijskog tretiranja. Rađijum ostaje kao problem zbog toga što se zadržava u gipsu, koji nastaje kao sporedni produkat prilikom ekstrakcije fosforne kiseline iz prirodnih fosfata.

U slučaju urana u fosfatima javlja se jedan vrlo interesantan parađoks. On se manifestuje činjenicom što nuklearna energija, čijeg se zračenja stanovništvo toliko plaši, potrebuje uran kao nuklearno gorivo, pa ga zato ekstrahuje iz fosfata i sprečava jednu vrlo opasnu distribuciju zračenja. U ovom primeru je očigledno da zaštita okoline nije uvek trošak.

Prvobitni zađatak hemije da samo ukloni uran, kao štetan elemenat, sađa se menja i glasi: da se izvuče uran kao korisna sirovina. U Institutu "Boris Kidrič", u Laboratoriji za hemijsku analizu i procesmi tehniku već su postignuti prvi praktični rezultati po ovom zađatku. Naime iz fosforne kiseline "Zorke" - Šabac, đobijene su prve količine urana u laboratorijskom postrojenju, koje radi na bazi protiv-strujne ekstrakcije (14). Po istom problemu u toku su razgovori sa proizvocdjačima fosfornih djubriva iz Prahova. S obzirom na potrebe urana uopšte i zadatak zaštite životne sredine, ima osnova da se razmatraju osvajanje sopstvene tehnologije, izgradnja uređjaja za ekstrakciju urana, a takodje i proizvodnja potrebnih ekstrapoenasa, i to ne samo za domaće potrebe, nego i za izvoz. Na ovom problemu nužno je udružiti nauku i privredu.

Uran 5 uglja

Sličan je problem i sa ugljem, jer je poznato da mnoge vrste uglja sadrže urana. Takvih pojava ima i u našoj zem1L3JaLe Neke ranije procene pokazale su đa određjene vrste uglja mogu znatno zagadjivati okolinu tokom sagorevanja u termoelektranama. Emisije radioaktivnosti u okolimi termoelektrana prema ovim procesima, mogu biti veće nego iz muiklearnih elektrana.

U našoj zemlji poznate su šljake sa sadržajem od nekoliko stotina grama urana po toni. Zbog ovakvog sadržaja urana nekada je u nas čuvana šljaka iz jedne 5 MW elektrane. Lako je proceniti potrebu solidnog i pravovremenog praćenja urana u raz-

nim vrstama uglja na kojima se baziraju energetski kapaciteti od, na primer 5.OOO MW (E). Ovde se istovremeno postavljaju i zaštitarski i ekonomski interes.

Uran iz uglja i uran iz fosfata su samo dva od mnogih primera koji pokazuju kako planiranje i razvoj privređe mogu da postavljaju i menjaju zađatke hemije i hemijske inđustrije u domenu zaštite od radioaktivnih materijala koji rezultuju iz takozvanih "klasičnih tehnologija".

Lt teratuYa

l. H.P. Jammet, Radđioprotection, 1978, Vol.13,n21,p.29=35

W.a radioprotection: exemple d actim contre les misances du monđe modđerne'·

2. Slobođan Končar Djurdjević, "Uloga i mogućnosti tehnike u zaštiti životne sređine čoveka” Tehnika, 1973, br. 8.

3. P.S. Bojović, Projekat "Zaštita od zračenja", Izveštaj za RZNS, 1975, Vinča

4. P. Bojović, S. Rođić,"Nuklearna regula-

tiva i izgradnja nuklearnih elektrana” Zbornik radova II Savetovanja, Razvoj nuklear–

nih elektrana u elektroprivređi Jugoslavi-

Je, aprila 1976. Dubrovnik.

Edward E. Pochin, "Estimation đe 1 exposition de la population aux rayonnments resultant de la prođućtion d“ energie nucleaire et brovenant d“~ autres sour= ces", OECD, Paris, 1976.

6."Energy Sources and their Prospects” KWV Annual Report, 1978.

7. Nenad Raišić,"Energetski bilans domaćih rezervi urana” IBK izveštaj 1973.

8. ICRP Publication 26,"Recommenđation of the International Commission on Rađiological Protection” Pergamon Press, 1977.

9."Sources and Effects of Ionizing Radiation" United Nations Scientific Committee on Effects of Atomic Rađiation, Unitedđ Nation, New York, 1977.

1O. K.Z. Morgan, "Maximum permissible levels of exposure to ionizing rađiation" Proceedings of the International Summer School on rađiation protection – "Boris Kidrič" Institute 1971, Beograd.

11. Ž. Vuković, A. Matijašić, I. Plećaš, Mzbor tehnologije obrađe rađioaktivnih

otpadnih materija u Institutu "Boris Kidrič" u Vinči” rađ pripremljen za X Jug.

O o _—__— —_ ——— —— __— — — _ ____________ _____ _ _ O