JUS standardizacija
govor gospodina henri durand-a na generalnoj skupštini posle
njesovog Izbora za predsedništvo iso
21. septembra 1979. godine u Ženevi
Že:im da se iskreno zahvalim odanim prijateljima koji su me izabrali za OVO predsedništvo. Želim đa izrazim najtopliju zahvalnost članicama industrijalizovanih zemalja i članicama zemalja Trećeg sveta i članicama velikih i malih zemalja, bliskih i dalekih, bogatih i siromašnih, u Evropi, Africi, Istinskoj Americi, Aziji, JugoD-istočnoj Aziji koje su mi davale pouzdanu podršku od samog početka.
Duboko osećam čast koju su mi učinile i koju su učinili AFNOR-u, prjijatelistvo i veru koJu su mi poklonili.
Potpuno sam svestan kolika je moja odgovornost i koje su moje obaveze prema svima. Ali ja takodje želim dđa zahvalim svojim nekađašnjim partnerima koji su mi u toku petnaest godina pružali podršku a koji su u jednom trenutku odstoLajući ođ toga, istakli konkurenimi kanđidaturu, koja je UOStalcm dostojna svakog poštovanja, i na taj način omogućili da se otvori jodra demokratska uvek prijateljska debata, koja je poredjenjem dva programa zacrtala i jasnije definisala ciljeve i zadatke ove
Organizacije.
U buduće će program koji sam imao čast da pređložim biti usavršavan u okviru Saveta uz saglasnost i pod nadzorom vaše vrhovne Skupštine.
Prvog januara 1980. godine ja ću biti vaš Predsednik i nađam se đa će u očima onih koji nas gledaju spolja, jeđinstvo ISO biti potvrdjeno, ovo jedinstvo koje odgovara prirođi ove Organizacije, njenom za datkv i njenoj sudbini.
Uzeto u celini, prvi izraz toga jedinstva je već potvrdjen i ja bih želeo da vi jednođušnim aplauzom izrazite poštovanje i prijateljstvo koje mi osećamo prema mom uvaženom i visoko poštovanom protiv kandidđati gospodinu Weber-u.
Obraćam se ovoj Skupštini znajući da ćemo se sresti ponovo, tek za tri godine od danas, kađa će biti potrebno đa se Oprostim od vas, osim ako neki značajan doyjadjaj ne opravda njeno vanredno sazivanje. Zato uzimam slobodu da se ponovo vratim
na izvestan broj tačaka za koje osećam da su bitne i nedvommislene.
Želim da vidite u ovom qovoru znak moga »oštovanja i uvažavanja. Prvo želim jas
no da kažem da predJozi koje sam izneo njisu ni na koji način kritika prošlosti.
Prošlost ISO je velika i dostojna poštova-– nja. Odajem priznanje oinima koji su unapredjivali Organizaciju u toku proteklih triđeset godina do nivoa koji Je ona danas dostigla i koji su nam dali Statut koji je Predsednik obavezan da brani i on će ga
57% alni 12 E 10%
Mi svi digujemo zahvalnost jedanaestorici predsednika koji su jedan za drugim pr couzimali na sebe najveću odgovornost. Sa različitim kvalitetima, ali uvek eminentnim, oni su doprneli da ISO postigne značajne rezultate, ugled i uticaj i oni SU PpOmOgli da ISO postane velika medjunarodna OrTganizacija. Posebno želim da pozđravim mog eminentnoa prethodnika, Predsednika Bojcova.
Pod njegovim predsedniščštvom, koje srećom
još nije završeno, Organizacija je postiila značajan napredak ne samo u pogledu
73